Stripovi o superherojima i njihove filmske i TV adaptacije svakako predstavljaju jedan od najvećih fenomena pop kulture XX i XXI veka. Iako postoji ogromno bogatstvo sadržaja, ne može se izbegnuti utisak da su te priče veoma slične – osoba sa posebnim sposobnostima, suočavajući se sa spoljašnjim i unutrašnjim problemima, spašava svet. I tako to ide u nedogled. Prava originalnost je retka, iako ne nedostižna. A poslednji dokaz za to je bila ekspanzija Marvelovog kinematografskog univerzuma na Disney+ platformu pričom o Vandi Maksimof.
Još od svog predstavljanja u „Eri Altrona“, Vanda Maksimof je bila jedna od najmisterioznijih Osvetnika. Dovoljno snažna da pokosi skoro celi tim Osvetnika, Vanda se pokazala kao smrtonosni neprijatelj, a zatim, suočena sa Altronovim genocidom, i moćan saveznik. Incident u Lagosu na početku „Građanskog rata“ je pokazao koliko je ona zapravo opasna i koliku destruktivnu moć nosi u svojim delikatnim rukama. A kada se u „Kraju igre“ sama suočila sa Tanosom, gotovo niko nije bio iznenađen. Jednostavno, Vanda je posedovala moć jednaku Toru ili pak Doktoru Strejndžu.
Ljubav obeležena tragedijom: Vanda i Vizija u „Ratu beskonačnosti“
Ali, čak i njene impozantne moći nisu mogle da spasu Vandu od serije tragedija koje su obeležile njen život. U „Eri Altrona“ je ostala bez svoga brata blizanca, Pjetra, koji je bio i njen poslednji živi član porodice. „Građanski rat“ je još više uzdrmao Vandu koja je morala da se suoči sa posledicama sopstvenih odluka tokom borbe u Lagosu. Malo stabilnosti u životu je imala zahvaljujući svojoj vezi sa Vizijom. Dva superheroja, čija moć potiče od jednog od kamenova beskonačnosti, kamena uma, vrlo brzo postaju jedan od najinteresantnijih parova Marvelovog univerzuma. Nažalost, njihova sreća nije bila dugog veka kada je u „Ratu beskonačnosti“, Vanda prvo žrtvovala Viziju kako se Tanos ne bi domogao kamena uma, a onda nakon što je Tanos vratio vreme, užasnuto gledala kako Tanos nemilosrdno grabi kamen uma time ubijajući njenog voljenog. „Kraj igre“ možda nije doneo srećan kraj svima, ali malo je onih čiji je kraj bio tako tragičan – Vanda je ostala bez porodice, bez najbližih prijatelja, bez ljubavi.
U svetu stvorenom po ugledu na najbolje američke sitkome, nalazimo Vandu i Viziju, blagosloveno nesvesne sve patnje koji su preživeli. Kako sezona odmiče, postaje jasno da nešto dobrano nije u redu, a savršeni život Vandine i Vizijine nuklearne porodice biva protresen saznanjem da je sve to ništa drugo do Vandin očajnički pokušaj da oseti sreću.
Kao što to najbolja fantastika uvek radi, i „VandaVizija“ nas tera na razmišljanje o sopstvenoj ljudskosti. Vanda je jedna od najmoćnijih figura Marvelovog sveta, sposobna čak i da stvara svetove, ali jedna stvar koja joj nedostaje je ona koju većina uzima zdravo za gotovo. Veštački stvoren, Vandin svet je svet ni po čemu posebne svakodnevnice u kojoj je najveći problem kako će žena dočekati muževljevog šefa i njegovu suprugu. Zvuči apsurdno, zar ne? Ali nije li logično da osobi poput Vande, koja je izgubila sve koje je volela, ovo bude najsnažnija želja? I zar nam to ne govori o iskonskoj potrebi za bliskošću, za porodicom? To je priča koju smo čuli toliko puta, stara koliko i sam čovek.
Inspiracija u američkim sitkomima: Od „I Love Lucy“ i „The Mary Tyler Moore Show“ do „Moderne porodice“
Ako je premisa „VandaVizije“ užasno tužna, njena platforma je čista suprotnost. Vandin eskapizam nalazi utočište u najpopularnijim porodičnim komedijama XX veka u kojima je uživala njena porodica u Sokoviji dok je ona još bila dete. Kroz prvu sezonu, „VandaVizija“ nas vodi na putovanje kroz vreme američke televizije. Premijera serije nas vodi u svet pedesetih – crno-beli svet TV formata 4:3. Svaka epizoda je svojevrsni omaž klasicima od „I love Lucy“, „The Donna Reed Show“, i „The Dick Van Dyke Show“, potom „Bewitched“ i „The Brady Bunch“ gde se završava crnobeli svet Vandine početne fantazije. Zatim slede sitkomi osamdesetih poput „Full House“ i „Family Ties“ a završavamo hitovima novog milenijuma poput „Malkolma u sredini“, „Kancelarije“ i „Moderne porodice“. Ovakva postavka stvari savršeno se uklapa u priču a nemoguće je ne primetiti intelektualnu igrariju iza ovog izbora.
Neurotično savršenstvo Vandinog sveta je nešto što odgovara komedijama posle II svetskog rata. To je vizija srećne porodice u kojoj žena, savršenog izgleda, manira i kulinarskih sposobnosti dočekuje svog muža u perfektno čistoj kući. Međutim, kako Vanda gubi kontrolu, tako se i svet menja. Dobijamo boje, menjamo izgled i teme, ali porodica ostaje u centru. Postoji li bolji sitkom za referencu haotičnosti porodičnog života od „Malkolma u sredini“? Ili pak boljeg načina da sudarite fantaziju sa stvarnošću od čuvenog „probijanja četvrtog zida“ koji karakteriše „Modernu porodicu“? „VandaVizija“ je neverovatan put kroz vreme američke TV porodice koja ne samo da nam pruža sjajnu platformu za Vandino maladaptivno sanjarenje već i pruža estetsku dimenziju kakvu do sada nismo imali prilike da vidimo u Marvelovim serijama.
Skerletna Veštica
Naravno, serija nije mogla proći bez uobičajenih elemenata iz Marvelove kuhinje. Agata Harknes je neprijatelj čija nam motivacija nije baš najjasnija, ali sve u svemu, ona želi Vandine moći. Tu je i Tajler Hejvord, jedan od onih obaveznih Marvelovih zlikovaca u odelu. Darsi Luis iz filmova o Toru, agent Džimi Vu iz filmova o Čoveku-mravu i Monika Rembo, kćer Marije Rembo iz „Kapetana Marvel“ čine sasvim solidan sporedni ansambl. Vaskrslog Pjetra Maksimofa u ovoj fantaziji tumači Evan Piters. Piters je tumačio lik Pitera Maksimofa u „Iks-men“ franšizi (dobra stara vremena kada smo imali dva Kviksilvera) a producenti serije su hteli da se poigraju sa činjenicom da je Piters tumačio Vandinog brata u drugoj franšizi.
Imajući u vidu tematiku serije, uspeh ovog projekta je oduvek zavisio od glavnog glumačkog para – Elizabet Olsen i Pola Betanija. Olsenova i Betani su briljirali kao Vanda i Vizija savršeno se uklapajući u različite postavke epizoda. Vandu u tom kreiranom svetu, Olsenova je modifikovala po uzoru na legende američkih sitkoma – Meri Tajler Mur i Lusil Bol. Betani je za Viziju u svetu sitkoma inspiraciju našao u Diku Van Dajku i Hju Loriju. Kao par su izuzetno uspešni i jako dobro funkcionišu bez obzira da li je u pitanju komedija iz šezdesetih godina prošlog veka ili pak moderna fantasika o nesrećnoj ljubavi. Treba spomenuti i sjajnu Ketrin Han koja je uspela da održi korak sa Olsenovom i Betanijem kroz sve epohe kroz koje je serija prošla, sve do Agatinog konačnog obračuna sa Vandom.
Emotivni rastanak: „Ti si moja tuga i moja nada. Ali najviše od svega, ti si moja ljubav“
Tokom devet epizoda, Vanda se suočava sa stvarnošću, a Vizija sa egzistencijalnim pitanjem o sebi. Ljubitelji filosofije će uživati raspravljajući o Vizijinom pitanju o „Tezejevom brodu“. Serija je puna referenci na celokupni Marvelov univerzum, a gostujući pre neki dan kod Džimija Falona, Bendikt Kamberbač se „izvinio“ što u „VandaViziji“ nema kameo pojavljivanja Doktora Strejndža, koga su mnogi očekivali imajući u vidu da je nastanak Skerletne veštice uvod za drugi deo serijala filmova o Doktoru Strejndžu. Vandina i Vizijina deca, blizanci Tomi i Bili, su referenca na strip „Mladi Osvetnici“ čija se adaptacija već sprema u Marvelovoj kuhinji.
Marvelove serije nisu najpoznatije po svojoj originalnosti i do kraja, što se može osetiti i u „VandaViziji“. Ali, ne možemo se odupreti utisku da je negde ispod svih tih Marvelovih standardnih superherojskih besmislica, ovo stvarno izuzetna priča o porodici i gubitku. Takvih nam je možda i previše u doba pandemije ali ostaje nada da se, kako je to Vizija rekao, nakon toliko rastanaka, može zaključiti da je ponovni susret neminovan. A to zaista jeste lep kraj prve sezone ove serije.