Bez imalo sumnje, stara Grčka je kolevka zapadne civilizacije. Umetnost, filosofija i mitologija stare Grčke se prožimaju kroz svaki aspekt evropske kulture. Stoga je potpuno razumljiva fascinacija antičkim mitovima, koji su do sada imali toliko verzija, da se čini da ništa novo ne može biti rečeno. Ali potpuno izbegnuvši već poznati kanon antičke mitologije, Netfliksova nova animirana serija „Zevsova krv“ nam donosi izuzetno uzbudljivu priču koja će očarati sve ljubitelje mitologije.
U centru ove priče je mladić Heron, kopile božanskog porekla za koga saznajemo da je sin svemoćnog Zevsa i smrtne žene. Kada Heronov svakodnevni život prekine dolazak Amazonke, Aleksije, koja juri demone, Heron postaje deo daleko veće borbe u koju se uključuju bogovi, džinovi i demoni.
Kreativni tim iza ove anime serije predvodi dvojac Čarls i Vlas Parlapanides koji su, premisom o izgubljenoj priči antičke mitologije, uspeli da na jedan veoma inteligentan način stvore priču koja je njihovo originalno delo. Ipak priča odiše karakterističnom autentičnošću da potpuno poverujete u ideju da su scenaristi otkrili neki tajni spis iz doba stare Grčke. Za produkcijsko ruho je bio zadužen studio Powerhouse Animation koji je doneo jedan od najpopularnijih anime serija poslednjih godina „Castlevania“.
Kroz osam epizoda „Zevsova krv“ nas vodi kroz tradicionalne elemente grčke mitologije. Sukob bogova i titana, Zevsovo neverstvo i Herina ljubomora, arhetipski junak i kompleksni negativac. Sve je to ono što je učinilo antičku mitologiju univerzalnim motivom koji se proteže kroz celokupnu evropsku književnost od Šekspira pa sve do Persija Džeksona. Ipak pristup bogovima kao likovima u sapunici čije su igračke ljudske sudbine je upravo ono što ostavlja najjači utisak.
Međutim, ovo nije samo sapunica smeštena u staru Grčku. Impresivan dizajn i epski sukob između bogova Olimpa i Titana je upravo ono što čini ovu priču tako nezaboravnom. Epika je ono što potpuno suprimira sladak ukus sapunice i ovu animiranu seriju pretvara u pravu dramu. Kompleksnost animacije je neosporna i ni u jednom trenutku ne može se osećati repetitivnost, bilo u animaciji, bilo u scenariju. Svaka epizoda je deo slagalice koja nas uvodi u okršaj nezamisliv u igranim filmovima i serijama. Jednostavno, producenti su uspeli da iskoriste prednosti medijuma i učine jednu epsku bitku potpuno uverljivom.
Kreativni izbori koje su producenti napravili su bili u službi same radnje. Orkestarska muzika prati Heronovo sazrevanje i njegovo stasanje u heroja kakvog vidimo na kraju. Inkorporacijom horskih pesama, serija ima jedinstveni vajb po kome su poznati klasici holivudske produkcije poput Ben-Hura ili pak Jason i Argonauti.
Dizjan likova je nešto što posebno treba pohvaliti jer su animatori poveli računa o priči. Likovi, posebno Heron, izgledaju kao da su kopirani sa kakve starogrčke vaze ili skulpture. Ovo je samo jedan od tih mnogih elemenata koji opravdavaju medijum koju su producenti izabrali kako bi ispričali svoju priču. Jednostavno, prenesite mnoge od ovih elemenata u igrani film, i izgubićete ih.
Posebno je interesantno spomenuti kako je produkcija obratila pažnju na multikulturalnost stare Grčke. Kroz celu prvu sezonu, vidimo likove različitih boja kože, što ne bi trebalo da čudi, imajući u vidu da je stara Grčka zauzimala ogroman prostor na tromeđu Evrope, Azije i Afrike. To je nešto što ogroman broj filmova smeštenih u staru Grčku ignoriše. Gotovo apsurdno, ali zaista tačno, „Zevsova krv“ je možda najrealističniji prikaz stare Grčke koji smo ikada imali.
Bilo da ste ljubitelj mitova stare Grčke ili volite dobru priču o epskim sukobima mitskih stvorenja, „Zevsova krv“ je pravi izbor za vas. Sjajni likovi, izuzetan dizajn i autentičnost sveta u kom je priča smeštena su krasile prvu sezonu ove animirane serije. I čekajući narednu sezonu, za koju je Netfliks već dao zeleno svetlo, ostaje utisak da je „Zevsova krv“ stvarno pomerila granice očekivanog i omogućila nam da vidimo jedan impresivan svet epske fantastike u novom ruhu. A to je nešto što nas tera da se zamislimo.