TV Filmovi i serije

Tri pilot epizode za jesenju sezonu 2020.

Gotovo je nesporno da će 2020. godina ostati upamćena po pandemiji virusa korona i globalnom karantinu u koji se pretvorila naša planeta, te je time i potreba za zabavom i eskapizmom bilo koje vrste daleko veća. Međutim, posledice pandemije su se osetile i širom SAD, te je čak i Holivud morao da zatvori svoje studije, a bioskopi širom sveta su još uvek pod katancem. Okrenuti ka malim ekranima u nadi da ćemo pronaći nešto vredno našeg vremena, suočili smo se sa sušom koja je pogodila i Holivud. Ali nakon nekoliko meseci i blagog popuštanja mera, novi sadržaji su počeli da pristižu. A za nas je to značilo samo jedno – otvoren prostor u nove svetove fantastike.

Kraj leta je na male ekrane doneo tri nove serije – „Vučje vaspitanje“, „Lavkraftova zemlja“ i „Away“ (prevod trenutno nedostupan). Ljubitelji epske fantastike će morati još da čekaju ali se čini da će oni koji preferiraju naučnu fantastiku imati u čemu da uživaju ovog septembra. U želji da pomognemo da brzo i efikasno izaberete šta ćete gledati, odlučili smo se da odgledamo pilot epizode sve tri serije i na osnovu njih, damo preporuku. Da, ovog puta bićemo tradicionalniji i kao u stara vremena, daćemo serijama samo jedan sat da se dokažu. Pa, krenimo onda…

Vučje vaspitanje

Malo je imena koje nose istinsku težinu u svetu naučne fantastike kao što je to Ridli Skot, čija je filmografija obavezno štivo svakog ljubitelja naučne fantastike. Njegov poslednji projekat „Vučje vaspitanje“ koji govori o dva androida koji su poslati na planetu kako bi ponovo započeli civilizaciju je možda najuzbudljiviji projekat ove godine.

„Vučje vaspitanje“ je nastalo iz pera Arona Guzikovskog koji je zajedno sa Ridlijem Skotom producent serije. Skot je takođe i režiser prve dve epizode. Radnja je smeštena na planetu Kepler-22b nakon što je Zemlja gotovo uništena velikim ratom. Dva androida su poslata od strane Ateista, jedne od strana u ratu, kako bi započeli civilizaciju oslobođenu od dogmatskog verovanja. Problemi nastaju kada bivaju otkriveni od strane grupe Mitraista, ljudi koji veruju da androidi ne bi trebalo da odgajaju decu. Tokom prve epizode, vidimo bleske prošlog sukoba koji je razorio planetu, ali i više nego stvarnu borbu za opstanak na Kepleru-22b.

U stilu naučnofantastičnih majstora poput Asimova i Klarka, Guzukovski i Skot nas vode u postapokaliptični svet, dramatizujući borbu za opstanak. Estetski gledano, svet Keplera-22b je operisan od boja, a kameni, gotovo pusti predeo novonastaloj porodici biva neprijatelj koliko i onaj kojeg su napustili. Kada od šestoro dece preživi samo jedno, Kempion, andrioidi se suočavaju sa teškim porazom – nova civilizacija se neće uspostaviti.

Amanda Kolin u ulozi Majke

Iako androidi, likovi Oca i Majke su suštinski vezani za prirodu pola koji im je pri stvaranju dat. Programirani da budu ono šta jesu, androidi iskazuju gotovo prirodan odnos sa „svojom decom“. Tek kada bivaju suočeni sa ekstremnim izborima i situacijom se vidi koliko su stvari van normalnih okvira. Sve to vodi ka Majčinom ubistvu Oca i njenim pokoljem na mitraističkoj stanici gde nalazi novu decu za svoju civilizaciju.

Kao i najbolja naučna fantastika, ni „Vučje vaspitanje“ nije lišeno filosofskog podteskta. Prva epizoda je kao uvod u izuzetno kompleksna pitanja o roditeljstvu i porodici, kao i o večitom sukobu između nauke i religije. Nošena dobrom glumačkom postavkom predvođenom Amandom Kolin koja tumači Majku, prva epizoda pokazuje novu stranu majčinskog instintka.

Fenomenalna scenografija i izuzetni efekti dali su konačan oblik ovoj ideji. Pravo iznenađenje sledi kada Majka, gotovo terminatorski počinje da ubija sve pred sobom, što seriji daje novu dimenziju. Pustara Keplera-22b će biti poprište novog rata a u središtu svega biće deca koja suštinski predstavljaju budućnost.

Ako se po jutru dan poznaje, sledi nam i više nego interesantan projekat. Konačan sud imaćemo na kraju sezone, ali za sada možemo da uživamo. Jer još od smrti Sersei Lanister, nijedna majka nije prouzrokovala takvo krvoproliće u odbrani svoje dece i svog sveta. A samo to uliva poverenje.

Lavkraftova zemlja

Dok Amazon sprema adaptacije „Točka vremena“ i „Gospodara prstenova“, a Netfliks gleda kako da popravi „Vešca“, HBO pokazuje da, kada su visokobudžetni projekti u pitanju, još uvek vodi glavnu reč na američkoj TV sceni. Pošto i dalje iščekujemo naslednika „Igre prestola“, HBO je, prema sopstvenim pravilima, napravio zaokret, i sa Vesterosa svoju moć preselio u Novu Englesku. Tačnije u srce Ktulu mitologije – Lavkraftovu zemlju.

Nova serija u produkciji HBO je adaptacija knjige „Lavkraftova zemlja“ Meta Rafa koji koristeći legendarnu Ktulu mitologiju Hauarda Filipsa Lavkrafta, stvara sopstveni svet u kome Lavkraftova čudovišta vrebaju noću dok dnevna svetlost otkriva najružnije stranice američke istorije XX veka.

Zaboravite na holivudske priče o rasizmu ili pak nove standarde Akademije. „Lavkraftova zemlja“ je mučna, duboko uznemirujuća i tragično verodostojna slika segregacione Amerike. Bez preterivanja, na sunčanoj svetlosti američkog Srednjeg Zapada, otkrivamo čudovišta koja su daleko opakija od onih iz Lavkraftove mašte. Znate li šta je „grad zalaska sunca“? Filmofili među nama možda znaju za „Zelenu knjigu“. Zaboravite na Klan i bele kukuljice. Bez maski, sa oružjem u rukama, pravda je u nekim krajevima Amerike imala najodvratnije lice diskriminacije. I upravo su to čudovišta od kojih Met Raf, ali ni HBO ne beži.

Priča prati čikaškog crnca, veterana iz rata, Atikusa Frimena, koji se vraća kući nakon vesti da mu je otac nestao. Zajedno sa svojim stricem, Džordžom i poznanicom, Letišom, kreće na put koji ih vodi kroz najopasnije predele Amerike. Nakon što u jednom okrugu bivaju zaustavljeni nakon zalaska sunca, otkrivamo da ljudi možda vladaju tokom dana, ali da noć krije drugu vrstu čudovišta.

Svaki element ove serije je potpuno na mestu što pokazuje kako HBO produkcija radi kao švajcarski sat. Nošena jakom glumačkom postavkom sa sjajnom scenografijom, serija je apsolutno zaslužila sve pohvale koje ovih dana dobija. Međutim, kao što su Vesterosu bili potrebni Beli Hodači i zmajevi, Lavkraftovoj zemlji su potrebna čudovišta. I, ponovo, HBO nije razočarao.

Shoggot

Svakako da ako hoćete da bazirate seriju na Ktulu mitologiji morate biti spremni da se posvetite čudovištima. Ako je sudeći po prvoj epizodi, VFX tim je odradio fenomenalan posao na pravi način donevši na ekrane prvo od mnogih čudovišta nastalih iz Lavkraftovog pera. Gotovo je komično podsetiti se na estetiku „Vešca“ i prikazana čudovišta. Jednostavno, HBO je dokazao zašto je i dalje glavna producentska kuća na američkoj TV sceni.

Prvi sat „Lavrakftove zemlje“ vas može užasnuti ljudskim ponašanjem i oduševiti čudovištima koje ste zamišljali čitajući Lavkraftove priče. Ali to je upravo ono što HBO radi najbolje – kombinuje najfantastičnije priče sa najkompleksnijim ljudskim dramama.

 

Away

Istini za volju, ovde nema mnogo fantastike. Ni epske, ni naučne. Međutim, autor ovog članka je veliki ljubitelj Hilari Svank i Džoša Čarlsa, a da ne spominjemo film „Gravitacija“ Alfonsa Kuarona sa Sandrom Bulok u glavnoj ulozi. Stoga, kada sam video najavu za seriju o svemirskoj misiji na Marsu koja neodovoljivo podseća na Kuaronov hit iz 2013. godine, nije bilo šanse da je preskočim.

Premisa serije je veoma jednostavna – ujedinjene svetske sile šalju pet astronauta na Mars. Međunarodnu posadu predvodi Ema Grin (Hilari Svank) koja ostavlja svoju porodicu iza sebe na Zemlji. Ubrzo nakon lansiranja, počinju problemi kako za posadu na svemirskom brodu, tako i za Eminu porodicu na Zemlji.

Kao i najbolje drame, i ova pokazuje sa čime se ljudi suočavaju u najtežim trenucima. Glumačka postavka je zaista izuzetna i prva epizoda donosi na pravi način izbore i žrtve koje jedna porodica mora da podnese. Džoš Čarls, najpoznatiji po ulogama u „Društvu mrtvih pesnika“ i „Dobroj ženi“, je izuzetan kao astronaut koji biva odbijen za misiju na kojoj će se naći njegova žena. Balansirajući između neosporne ljubavi i profesionalne zavisti, Čarls gradi svog lika sa toliko finesa da čak ni neke kliše replike ne oduzimaju na onome što je zaista sjajno tumačenje jednog lika.

Hilari Svank, Džoš Čarls i Tabita Bejtmen

Svakako da na svojim plećima seriju nosi dvostruka dobitnica Oskara, Hilari Svank. Pilot epizoda je puna emocionalnog naboja koji Svankova sjajno kanališe, posebno u trenucima ranjivosti kada saznaje da je njen muž doživeo moždani udar. Čekajući lansiranje na Mesecu, njen lik biva suočen sa gotovo nemogućim izborom – vratiti se na Zemlju i biti sa svojom porodicom ili nastaviti ka Marsu. Svankova je apsolutno fenomenalna u iznošenju te drame, pokazujući svoj vanserijski talenat.

Visoka produkcija i sjajna glumačka postavka su uvek recept za uspeh. Međutim, čini se da se i serija nada da će to izvući neke stvari. Dramski naboj je izuzetan, sveprožimajući u svim delovima Sunčevog sistema, bilo na Zemlji ili na Mesecu. Nada ostaje da će scenaristi u narednim epizodama malo reklaksirati naboj i dozvoliti zapletu da se prirodno razvija. U suprotnom, koliko god bilo kul gledati kako se vatra ponaša u mikrogravitaciji i koliko god bilo interesantno posmatrati ljudsko ponašanje u ekstremnim situacijama, serija će biti preteška za gledanje.

Svet serije „Away“ nije daleko od našeg, ali nije baš ni naš. Možda je to neka bliska budućnost u kome će geopolitički gledano, multicentrični svet, bolje sarađivati. Kada će nas kao svet ujediniti istraživanje, a ne međusobni sukobi. Kada ćemo se okrenuti onome što je Džin Rodenberi nazvao „konačna granica“. Stoga, ima li čega fantastičnijeg od toga? Ima li ičeg fantastičnijeg od ideje o boljem svetu, koliko god nam on bio blizak? Upravo zato smo se i bavili ovom serijom.

***

I ove jeseni ljubitelji fantastike imaju u čemu da uživaju. Ove tri serije su otvorile, po mnogo čemu posebnu, jesenju sezonu američke TV scene. Pažljivo ćemo pratiti šta će se sve dešavati kako na malim ekranima, tako i u bioskopima u nadi da virus korona neće pobediti svet fantastike.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *