„Sve o čemu mi imamo da odlučimo jeste šta da činimo s vremenom koje nam je dato.“ Tolkinove mudre reči, uvek prisutne u nekom kutku uma svakog ko je imao priliku da uživa u delima pokojnog majstora, danas služe kao upozorenje u vezi adaptacije njegovih dela. Jer nakon tri epizode, postavlja se neminovno pitanje da li zapravo vredi trošiti vreme na ovu, usuđujem se reći, travestiju.
O tome šta je pošlo naopako u ovoj epizodi je gotovo izlišno i pisati. Anatomija ovog debakla biće interesantna za istraživanje, jer nisam siguran da li je treća epizoda samo produkt nedostatka ikakvog pravca u dramskom razvoju ove sezone, ili pak činjenica da neko nije imao materijala za osam epizoda. Šta god da je, ova epizodna peripetija je bila mučna, kako za naše likove, tako i za nas koji smo ih pratili na njihovom putu. Gde god on vodio… Nemojte me terati da ponovo citiram Tolkina i potvrdim ironiju o izgubljenosti onih koji su pisali ovu sezonu.
Ali, vreme je za obavezno podsećanje na to koliko se para ubacilo u ovu kreativnu jamu bez dna, jer ako ste kojim slučajem zaboravili, tu je internet armija recenzenata da nas sve podseti koliko se potrošilo. Jer ta bi informacija trebalo da znači nešto, da dovede gledaoce u stanje šoka i neverice kako bi smetnuli sa uma neke bitnije stvari. Ali, kada se od tih neverovatnih 60 miliona dolara po epizodi, nije moglo odvojiti za Elendilov oklop, onda nas polako sustiže ona užasavajuća misao – da i pored perverzne količine novca uloženog u ovu seriju, kreativni timovi imaju problema sa svojim poslom.
Lako bismo mi prešli preko Elendilovog oklopa koji je nedefinisan kao i sama radnja serije, da nas podrobno nisu informisali o uloženom novcu, a onda i da je priča dovoljno interesantna da nam likovi, replike i njihove sudbine odvlače pažnju od toga kako izgleda čiji oklop. Ali u nedostatku onoga što je trebalo da bude najvažniji stub ove serije, ostaje nam da cepidlačimo oko svake gluposti u produkciji. Pored oklopa, treba spomenuti i varge koje izgledaju kao neki propali eksperiment. Neki su se možda pitali zašto varge, koje bi trebalo da budu vukovi, izgledaju kao hijene, a neki muzikalniji od nas su mogli samo da puste glas i zapevaju čuvenu numeru „Be Prepared“ iz „Kralja Lavova“.
U Numenoru, gde bi čovek pomislio da bi nas moglo sačekati poneko uzbuđenje, dočekalo nas je par verbalnih duela koji nam suštinski ništa nisu rekli, sem neke istorije koja nije ni previše bitna, ali je nečim trebalo popuniti sat vremena. Najbolji trenutak je Galadrijelino otkriće da znak nije znak već mapa Sauronovog novog kraljevstva. Kad smo već kod Saurona, moram priznati da sam počeo da se nadam da su sulude teorije o tome da je Halbrand zapravo neka antropomorfna personfikacija Saurona i da će se sve intenzivnija hemija između Galadrijele i Saurona iskoristiti kako bismo dobili najprimitivniju telenovelu koja će biti krunski dokaz celokupnog apsurda na kome bi i najgori turski scenaristi pozavideli. Sama činjenica da smo došli do toga da bi Galadrijela i Sauron mogli biti romantično vezani govori u prilog koliko smo izgubljeni.
Druga misterija serije je svakako meteorski čovek sa harfutima. Isto kao i sa verovanjima da je Halbrand zapravo Sauron, i ovde imamo ideju da je Stranac zapravo niko drugi do Gandalf. Jer zašto bismo na primer imali scenu u kojoj Galadrijela kreće na put nazad, poljuljane vere u borbu, samo da bi brod stigao u Sive Luke, noseći Gandalfa koji je poslat da pomogne u obračunavanju sa neprijateljem, kad možemo imati pokušaj preplivavanja celog okeana, susret sa misterioznim čovekom i naravno, celu epizodu posvećenu kretanju na put. Da su harfuti Enti, pa i da shvatimo koliko im treba da krenu na put. Ovako, krenuli su harfuti na sever, a ako do kraja sezone ne stignu da stvore ono što će se kasnije nazvati Okrug, biću jako razočaran. Ukoliko niste razumeli, sva je prilika da je ovaj scenario toliko očit da bi se toga postideli i pisci dnevnih sapunica američkih TV mreža.
Počeli smo sa Tolkinom, pa je red da sa njime i završimo: „Opasan je to posao, Frodo, izaći kroz svoja vrata. Zakoračiš na Put, i ako ne uzdržiš svoja stopala, ne zna sa kuda možeš biti odvučen.“ Put na koji su scenaristi ove serije krenuli nije ni lak ni jednostavan, zbog čega je bila potrebna određena doza razumevanja. Ali inicijalno razumevanje i gledanje kroz prstiju oko nekih bitnih stvari polako zamenjuje zabrinutost, razočaranje i neverica u vezi pravca u kom radnja teče, ostavljajući nam da odgovorimo na pitanje sa početka: „Vredi li na ovo trošiti vreme?“
