***Članak sadrži spojlere iz prve tri epizode 5. sezone „Prostranstva“***
Najbolji serijali fantastike su, po nepisanom pravilu, najteži za adaptaciju. Problematika je uvek u prenosu sa pisanog na vizuelni medij, koji svojim osobenostima diktira na koji način će priča biti prezentovana gledaocu. Romani serijala „Prostranstvo“, kako im i samo ime kaže, imaju popriličan obim, zahvaljujući ogromnom broju isprepletanih priča koje se dešavaju širom Sunčevog sistema. Balansiranje tim narativima je bilo lakše kada je fokus bio na posadu „Rosinantea“ i njihovog kapetana, Džejmsa Holdena. Ali šta se dešava kada razbijete porodicu i pošaljete ih na različite krajeve sistema?
Prve tri epizode nove sezone, koja će se na Amazonu emitovati u narednih osam nedelja, su imale svoju premijeru 16. decembra. Pokušavajući da odrade jednu knjigu po sezoni, scenaristi serije nam ove godine donose „Nemezine igre“ na male ekrane. Prve tri epizode nas vode u različite delove sistema, gde razdvojena porodica „Rosinantea“ pokušava da se suoči sa duhovima prošlosti.
Glavna tema serijala svakako jeste svakako protomolekul, ali prostranstvo Sunčevog i novih 1300 sistema predstavlja dobru platformu za ispitivanje svega onoga što nas čini ljudima. A jedan od najbitnijih aspekata toga je svakako porodica. Fokus porodičnog jezgra koji smo imali u „Rosinanteu“ tokom prethodne četiri sezone je izgubljen. Naomi traga za svojim sinom Filipom, kog pokušava da spasi od njegovog manijakalnog oca, Marka Inarosa, teroriste sa planom koji će zauvek promeniti odnos snaga u Sunčevom sistemu. Aleks je na Marsu, pokušavajući da popravi odnos sa svojom ženom i sinom, a Amos na Zemlji, u Baltimoru, gde se vraća nakon smrti svoje majke. Za to vreme, Džejms Holden na stanici Tiho radi ono što zna najbolje – biva nevoljno uvučen u nove probleme oko protomolekula.
Naomi Nagata
Razjedinjena porodica pokazuje da je „Prostranstvo“ serija sa najboljom glumačkom postavkom u žanru fantastike ovih dana. Posebno priznanje treba odati Dominik Tiper i Vesu Četamu koji, sa svakom novom epizodom, uspevaju da otkriju nešto novo o svojim likovima, Naomi i Amosu. Otkrivajući istoriju koja se krije ispod njihovih opasnih lica, oba lika nas vode kroz sopstvene tragedije na izuzetno kompaktan način koji ne narušava koheziju priče niti utiče na ritam priče o međuplanetarnoj borbi za prevlast.
Međutim, nisu samo glavni likovi na novom terenu. Avasarala se mora izboriti sa gubitkom izbora i novonastalom situacijom u kojoj nema moć da spreči ono što zna da dolazi. Bobi, radeći za Avasaralu, pokušava da otkrije ko na Marsu prodaje teroristima iz Pojasa oružje, a Kamina Dramer se suočava sa gubitkom Ešforda koji joj otvara nove mogućnosti. Kao neko trosatno postavljanje figura na šahovsku tablu, prve tri epizode ove sezone su pravo zatišje pred oluju koja je sve vreme prisutna u podsvesti svih likova.
Marko Inaros, centar međuplanetarnog sukoba ove sezone
Ali, upravo ovo zatišje bred buru nam omogućava da sagledamo različite perspektive istog problema. Sve tri strane, Zemlja, Mars i Pojas, imaju sopstvene agende koje, iako ponekada jesu izuzetno problematične, suštinski su razumljive. Saosećamo sa Avasaralinom nemoći da spreči nastupajuću kataklizmu ali razumemo i one koji žele da skinu lance generacijskog ugnjetavanja. Ko može da sudi Marku Inarosu kada ima na umu korporativni makijavelizam koji je zamalo zbrisao Zemlju? Je li razumljiva želja nezaposlenih Zemljana, gladnih Beltera ili pak željnih Marsovaca da u novim svetovima pronađu sreću za sebe? Možda je najveći adut ove priče upravo to – kompleksnost međuljudskih odnosa i njihova istorija će uvek uticati na odluke u sadašnjosti. Takođe, ova promena fokusa na političke igrarije između Zemlje, Marsa i Pojasa je veoma bitna peripetija u sveobuhvatnijoj priči o protomolekulu koji nijednog trena ne prestaje da bude suština ove priče.
Naravno, treba spomenuti da se sve dublji džep Džefa Bezosa zaista lepo ogleda u impresivnoj estetici „Prostranstva“. Snimci iz Baltimora, sa Lune, a posebno sa Tiho stanice, ostavljaju jedan kinematografski utisak koji čini ovaj svet upečatljivim. Ovaj dragulj niskobudžetne produkcije se kao ružno pače pretvorilo u seriju zavidne produkcije.
Ono što nam sledi u narednoj epizodi se slobodno može nazvati Crvenom Svadbom „Prostranstva“. Ono što nam sledi učiniće prostranstvo Sunčevog sistema tako malim i povezanim. Ali to je oduvek i bio najbolji deo ove priče – potpuno nepovezani delići slagalice se sklapaju u sliku koju možete razumeti tak kada postavite poslednji delić. Da završimo rečima najmudrijeg od Istara: „Tabla je postavljena i figure se pomeraju.“