Kuća Zmaja S02E02 – Renira Okrutna
Svojevremeno nas je „Igra prestola“ naučila da je pero nekada oštrije od mača, te da se ratovi ne dobijaju samo na bojnim poljiima. U novoj epizodi serije „Kuća Zmaja“, podsetili smo se koliko moćno oružje propaganda i širenje dezinformacija mogu biti. Svaki makijavelista, poput Petira Beliša, ili pak Ota Hajtauera, zna da je haos stepenište i da svaka nova kriza nudi šansau da se neprijatelju zada udarac.
Pod okriljem noći, ubistvo princa Džeherisa, Egonovog naslednika, baca Zelene i celokupnu Crvenu Utvrdu u haos. Dok se sluge okupljaju i brutalno ispituju, Egon besni u odajama svog pokojnog oca, iskalivši bes na modelu Stare Valiriije koji je Viseris godinama pravio. Za to vreme, vrativši se u svoje odaje, Emond shvata da je on bio meta, a Alisent, osećajući krivicu zbog činjenice da je u vreme Džeherisovog ubistva, imala seksualni odnos sa Kristonom Kolom, pada u očaj. Jedini član porodice koji ostaje hladnokrvan je Oto Hajtauer koji u prinčevom ubistvu ne vidi samo monstruozan zločin, već i priliku da okrene stvari u svoju korist.
Ris Ivans (Rhys Ivans) kao Oto Hajtauer
Uvek pragmatičan, Oto razume da okolnosti u kojima se nalaze nisu idealne. Viseris je javno imenovao Reniru za svoju naslednicu i za života, nikada to nije doveo u pitanje. Proglasivši Egona kraljem, Zeleni su zaigrali opasnu igru, ali računali su da će moć Kuće Hajtauera, kao i činjenica da je Egon ipak muškarac, prevagnuti. Egonovo krunisanje se pretvorilo u haos kada je Renis na svom zmaju Melis pobegla iz Zmajišta i Kraljeve luke, a onda je Emond, ubivši Luserisa Velariona, postao rodoubica. U takvim okolnostima, jasno je da Egon ne uživa poverenje naroda i Velikih Kuća Vesterosa. Stoga im je bilo potrebno nešto čime će ukaljati Renirino ime, i ubediti vesteroške gospodare da se zakunu Egonu na vernost. A to su dobili ubistvom mlađanog princa Džeherisa.
U odajama Malog Veća, potpuno sabran Oto Hajtauer preuzima kormilo. Dok Egon nekontrolisano besni, Oto hirurški precizno stavlja svima do znanja da, na kraju krajeva, istina i nije bitna, te da se Džeherisovo brutalno ubistvo mora upotrebiti kako bi se prvo privoleo narod u Kraljevoj luci, a onda i ostatak Vesterosa. Iako ne potpuno lišen saosećajnosti, Oto nema problema da iskoristi tragediju i tugu sopstvene porodice kako bi učvrstio Egonovu vlast. A to čini pogrebnom povorkom sa otvorenim sandukom masakriranog princa, kako bi narod video obezglavljeno dete i ožalošćene žene kraljevske porodice, kraljicu Helenu i kraljicu-majku Alisent, uz glasnika koji narodu objavljuje „delo Renire Okrutne“.
Koliko je bila teška smrt dečaka, čini se da je scena povorke bila još gora. Sa Helenom koja želi da izađe iz svoje kože, potpuno užasnuta i prestravljena od naroda koji se skupio da joj izjavi saučešće, do samog tela ubijenog princa, čija se glava toliko klatila na kočiji da su gledaoci u jednom trenutku pomislili da će detetova glava da se odvoji od ostatka tela za koji je bila vezana i odleti na ulicu. Sa svakim nastupajućim trenutkom, horor je postajao opipljiviji, sve dok režiserka nije odlučila da gledaoce poštedi dalje jezivosti i groteskne morbidnosti kakvom bi ta scena obilovala.
Alisent i Helena
Oto Hajtauer je možda bio bezosećajan, ali svakako je njegova predstava za narod imala efekta. Na Zmajkamenu, Reniru obaveštavaju o Džeherisovoj smrti, ali i o optužbama Zelenih da je dečakovo ubistvo njeno delo. Užasnuta i samom pomišlju, Renira odbacuje takve navode ali veoma brzo postaje jasno da čak ni njeni savetnici nisu potpuno ubeđeni. Za to vreme, upadljivo tih je Demon, čije odsustvo reakcije prvo primećuje princeza Renis, a onda i sama Renira, koja gotovo momentalno shvata da iako ona nije naredila Džeherisovo ubistvo, neko iz njene porodice jeste odgovoran.
U privatnosti svojih odaja, Renira napada Demona u vezi Džeherisovog ubistva, traživši objašnjenje za takvu monstruoznost. U trenutku kada i ona i Egon pokušavaju da sazovu vazale i ubede Velike Kuće, takav gnusan rodoubilački čin može imati strašne posledice. Ono što je trebalo da bude pravda za Luserisovo ubistvo, pretvorilo se u ogroman problem koji Demon, gotovo hladnokrvno, odbacuje kao grešku. Renira postaje svesna da se Demonu ne može verovati i da što veću moć ima, to postaje opasniji, jer njegova krvoločnost i jednoumlje čine ga slepim za razumevanjem pojedinih aspekata vladanja. Potcenjujući sve oko sebe, uključujući i svog pokojnog brata, i sada svoju suprugu, Demon dokazuje koliko ga, i pored svega, boli činjenica što je skrajnut zarad Renire.
Met Smit (Matt Smith) kao Demon Targarjen
Neosporna je kompleksnost odnosa Renire i Demona. Koliko se god voleli, jasno je da sa jedne strane Renira ne može verovati Demonu, a sa druge, Demon ne poštuje dovoljno Reniru i njenu vlast. Dok je Demon opterećen snagom, Renira nosi teret odgovornosti targarjenske loze, Osvajačev san, pesmu leda i vatre. Demon je voli dovoljno da joj se povinuje i preda joj krunu, ali nedovoljno da joj se u potpunosti pokori čega i Renira postaje svesna. A kao kraljica, ona ne može dozvoliti Demonovo divljanje. Stoga, kada u konačnici njihovog razgovora, on po poslednju put pokuša da se oslobodi odgovornosti, govoreći da je napravljena greška, Renira ga gleda sa očitim razočaranjem, i gotovo zgađeno mu govori da je jadan. I koliko god tu bilo ljubavi i iskrene privrženosti, jasno je da problemi koji postoje između njih dvoje nisu lako rešivi. Našavši se u pat poziciji, Demon besno napušta Reniru, a onda na krilima svog zmaja, Karaksesa, leti u nepoznatom pravcu.
U Kraljevoj luci, svako se na sopstven način nosi sa tragedijom koja ih je zadesila. Porodična disfunkcionalnost dodatno pogoršava situaciju jer nijedan član porodice ne može naći utehu u drugome. Egon i Helena, u prolazu razmenjuju poglede pune razumevanja, ali nijedno ne može onom drugom da ponudi bilo kakvu utehu. Kriston Kol je pod teretom zapostavljanja dužnosti, kriveći sebe za Džeherisovo stradanje, a istu krivicu u svom srcu nosi i Alisent. A kako Kriston ne može naći oprost za ono što je učinio, olakšaće svoju dušu osvetom, poslavši Ser Arika na Zmajkamen kako bi ubio Reniru i time dokazao svoju vernost Egonu. Ser Kriston je licemer posebne kategorije, moralna kukavica koja pokušava da prebaci odgovornost na nekoga drugoga i da na bilo koji način umiri svoju savest. Nije mu stalo koga će žrtvovati ili koliko je nemoguć zadatak koji je dao Ser Ariku. Jedino što ga interesuje jeste neka pobeda koja će mu pomoći da noću lakše zaspi. Zaokružujući porodični krug nerazumevanja i potpunog emocionalnog rastrojstva, nalazimo Emonda u bordelu sa starijom, crvenokosom kurvom u poziciji koja bi, da bi se propisno razumela, u moderno doba zahtevala dobro poznavanje Frojda i njegove psihoanalitike. Nećemo dublje ulaziti u Emondovu psihoanalitiku, ali priznanavanje grehova kao neko dete koje je uhvaćeno sa rukom u tegli nutele, njegova nagost i fetalni položaj dok ga starija žena, kose boje kao Alisent, gladi po glavi i toplo mleko mu se donosi, jasno ukazuju na Emondovu psihopatologiju. Mada, imajući u vidu, da kroz celu epizodu, Alisent ne uspeva da uteši ni Helenu ni Egona koji su izgubili dete, jasno je zapravo šta Emond traži u kurvinom naručju.
Adam i Alin od Korita
Tokom epizode imamo priliku da vidimo i neka nova lica. U prvoj epizodi upoznali smo Alina od Korita, a u ovoj i njegovog brata Adama. U Kraljevoj luci, upoznajemo skromnog kovača, Hjua Čekića, čija porodica oseća posledice nadolazećeg rata. Dva brata, Adam i Alin, tako i Hju su ljubiteljima „Vatre i krvi“ poznatiji kao zmajska semena, kopilad targarjenskog porekla koja će postati jahači zmajeva. Prošle sezone, Demon je bio u pravu oko jedne stvari – zmajevi su učinili Kuću Targarjena silom koja može objediniti sedam kraljevstava Vesterosa. A koliko god savezništva sa Velikim Kućama bila bitna, zmajevi će odlučiti rat.
Veoma lep kontrast porodičnoj disfunkcionalnosti porodice Targarjen, kako u Kraljevoj luci, tako i na Zmajkamenu, čine princeza Renis i Korlis Velarion sa jedne, a onda Džaseris i Bela Targarjen, s druge strane. Od početka serije, jasno je da su Renis i Korlis najmoćniji par Vesterosa. Povezani dubokom ljubavlju i razumevanjem, Renis i Korlis u ovom trenutku predstavljaju pravi temelj porodice na Zmajkamenu. Džaseris i Bela koji pokazuju da bi mogli biti zaista idealan par. Način na koji Bela pita Džaserisa o Lenoru i Harvinu, pokazujući mu koliko je srećan što je imao dva oca koji ga vole, je zaista dirljiv. U svetu gde ima tako malo istinske ljubavi i privrženosti, ova dva para predstavljaju svetle primere uspešnih veza. Imajući to u vidu, jasno je da neće dugo poživeti.
Ema D’Arsi (Emma D’Arcy) kao Renira Targarjen
Na Zmajkamenu, Renira se suočava sa Misarijom, a u Kraljevoj luci, Oto traži odgovore od Egona. Jukstapozicija dva odnosa govore u prilog koliko su Renira i Egon različiti kao vladari, ali i kao osobe. Renirina razmena sa Misarijom otkriva razumevanje između dve žene, koje žive u svetu u kome glavnu reč vode muškarci. Kroz scenu se jasno provlači da je žena, bila ona kraljica ili kurva, bez obzira na sposobnost ili inteligenciju, osuđena na prezir i potcenjivanje od strane muškaraca. Misarijina poruka Reniri je veoma jasna – nikada te neće prihvatiti, što je možda to i savet koji je Reniri bio najpotrebniji. Tražiti, kao dete, prihvatanje od strane muškaraca, validirati sebe na osnovu njhovog mišljenja je ne samo igra osuđena na propast, već i prepuštanje sopstvene moći drugome. A to je jedna stvar koju kao kraljica ne sme da dopusti.
S druge strane tog targarjenskog novčića je Egon koji smatra da mu kruna na glavi daje neograničenu moć. Obesivši sve pacolovce u Kraljevskoj luci, Egon je, što bi narod rekao, sebi skočio u usta. Oto je van sebe od besa, razumevši koliko lošu sliku o sebi Egon šalje. Mladi kralj je opterećen sopstvenom slikom, zatrovan tuđim osećajem krivice i pogođen sopstvenom boli, rešio da dela na najgori mogući način. Gotovo je komično posmatrajući Otovo potpuno razočaranje u Egona koga je učinio kraljem. Oto je čovek staroga kova, dostojanstveni političar koji precizno i oprezno igra svoju igru, ali je nemoćan da se nosi sa targarjenskim ludilom u doba rata. Njegova tragedija je u tome da je, boreći se protiv Demona i moći koju Oto smatra da bi Demon imao kroz Reniru, na tron stavio budalu koja nema nikakvog obzira i koja je osuđena na propast. Ali to je greška koju su mnogi napravili igrajući igru prestola – misleći da igra zapravo ima pravila.
Upravo u tom slaganju scena možemo videti kako Renira osvaja srca i inspiriše odanost ljudi oko sebe i kako Egon srlja u katastrofalne greške koje nijedna propaganda ne može ispeglati. Renira je podarila slobodu Misariji, ispoštovavši Demonovu reč, ali u trenutku odlaska, kada Misarija primeti dolazak Ser Arika za koga zna da se zakleo Egonu, za nju se sve menja. Egonovo ponašanje i Renirin karakter nam zapravo veoma lepo govore o roku trajanja bilo koje propagande i neporecivosti istine.
Ser Erik i Ser Arik Kargil
Ples Zmajeva nije bio samo rat unutar porodice Targarjen. Kraljevstvo se podelilo na pola, Velike Kuće su se zaklinjale Reniri ili Egonu na vernost, a sukob se pretvorio u pravi bratoubilački rat, kada su se na Zmajkamenu sukobili blizanci Kargil, Ser Erik zaklet Reniri i Ser Arik zaklet Egonu, poslat da ubije Reniru.
Ser Arik nije imao velikih problema da se prođe kroz stražu Zmajkamena, gde su ga svi zamenili sa njegovim bratom blizancem, Ser Erikom. U Renirinoj odaji isukao je mač, izvinivši joj se za ono što se sprema da uradi samo da bi ga u tome prekinuo Erik. Duel dva brata se odigrao na oči prestravljene Renire. Rođeni zajedno, odvojeni zakletvama za koje su obojica bili spremni da poginu, braća Kargil i njihova tragična smrt predstavlja sav besmisao rata u koji je kraljevstvo uvučeno. Nakon što je pobedio i ubio rođenog brata, svoju drugu polovinu, Erik je zamolio oprost od Renire i počinio samoubistvo. Iako gledaoci nisu bili najsigurniji koji je brat preživeo duel, Erikovo „Vaše veličanstvo“, poštovanje sa kojim se obratio Reniri, kao i molba za oprost, nedvosmisleno ukazuju da je ipak Erik bio pobednik tragičnog duela dva brata, i onaj koji je pao od sopstvenog mača, ne mogavši da živi sa mišlju da je presudio svom bratu.
Za kraj, u Kraljevoj luci, Oto se oprašta od svoje kćeri, ogorčen zbog Egonovih i Kristonovih grešaka, svestan da kratkoročno delovanje može biti katatsrofalno za sve njih. Odlučuje se da ode u Starigrad gde bi mogao da utiče na Derona, Alisentinog trećeg sina, ali ga Alisent ubeđuje da ide u Visoki Sad gde bi pritegao Tirele. Trenutak između oca i kćeri je gotovo dirljiv, toliko da se Alisent oseća slobodnom da prizna ocu svoje grehe. Ali, nažalost po nju, on ne želi da čuje. Alisent odlazi i u kraljevim odajama, zatiče uplakanog Egona, slomljenog smrću svog sina. Ali vrzino kolo porodične disfunkcionalnosti se nastavlja, te nemoćna da uteši svog sina, Alisent ide u svoje odaje u kojima susreće Kristona. Besna zbog svega, napada ga, ali brzo mu se predaje. Jer ako ne mogu dobiti oprost, ako se ne mogu pokajati ili naći neku utehu za sve pogrešno što su uradili, onda će grešni nastaviti kao i do sada.
Fija Saban (Phia Saban) kao Helena Targarjen
U epizodi sasvim solidne režije i zaista impresivne glume, posebno su se istakli Fija Saban (Phia Saban) i Tom Glin-Karni (Tom Glynn-Carney) čiji Helena i Egon razbijaju glumačku i karakternu učmalost u koju je serija zapala. Čak ni briljantni Ema D’Arsi sa fenomenalnom minimalističkom facijalnom ekspresijom, ne mogu da razbiju montoniju u prikazu likova. Režiserka Kler Kilner (Claire Kilner) bila je sjajna u prikazima Heleninog bola i Renirinog besa, ali scenario i dalje ne poseduje odgovarajuću dramatičnost na koju smo se navikli u svetu Vesterosa. Umesto priče o gavranovima, zar nije bilo pametnije pokazati gavranove u svim delovima Vesterosa? Umesto kratkog predstavljanja Hjua i razgovora o hrani i lekovima, zar ne bi bilo efektnije prikazati nezadovoljstvo naroda? Može se doneti zaključak da i pored knjiškog predloška koji obiluje dramatičnim scenama, serija nekako ne uspeva da ostavi trajniji utisak na gledaoca.
Jedna turska poslovica kaže „Ako uvedete klovna u palatu, on ne postaje sultan. Palata postaje cirkus.“ Tačnost ove drevne misli ne pokazuje samo realnost u kojoj živimo, već i ova epizoda „Kuće Zmaja“. Između najnižih strasti i grešaka koje su napravljene, Kuća Targarjena je postala tragični cirkus u kome se božanstva zmajske krvi poigravaju sa milionima ljudi. Vreme šarada i platnenih zmajeva je prošlo. Rat se sprema a njegova najveća žrtva biće upravo Kuća Zmaja.
