TV Filmovi i serije

„Izgubljeni u svemiru“ – Recenzija

Izgubljeni u svemiru

Neka od najvećih dela fantastike nam, pored zamišljenih svetova, magijskih sistema i neverovatnih čudovišta, govore o najvećim ljudskim istinama – hrabrosti, ljubavi, prijateljstvu, mudrosti. Još od davnina kroz bajke koje su nam pričale bake učili smo se dobrome i lošemu. Ti svetovi su postajali kompleksniji, ali istine koje su najbolje priče sadržale uvek su iste. Upravo u tome nalazimo snagu i dubinu Netfliksove adaptacije „Izgubljenih u svemiru“ koja je prošlog decembra, dočekala i drugu sezonu.

Netfliksova serija je rimejk čuvene serije iz šezdesetih godina prošlog veka koja se emitovala na CBS, a koja je svemirska adaptacija romana „Švajcarska porodica Robinzona“ nemačkog autora Johana Davida Visa. Radnja serije se zasniva na putovanjima porodice Robinson, koji su na putu za Alfa Kentaur, zemaljsku koloniju i novi dom Zemljanima. Oni moraju da napuste planetu zbog udara meteora koji je uticao na mogućnost preživljavanja ljudske rase. Robinsoni su na 24. izbegličkoj ruti na brodu „Rezolut“ kada nepoznati robot udari u brod, te se dobar deo posade „Rezoluta“ evakuiše na blisku planetu na kojoj ne samo da sreću vanzemaljskog robota već se bore sa samom planetom za opstanak.

Neobjašnjivo prijateljstvo

Centar ove priče je neverovatno i neobjašnjivo prijateljstvo između najmlađeg Robinsona, Vila i vanzemaljskog Robota. Ovo prijateljstvo koje postaje okosnica radnje u obe sezone je možda najlepši primer neobjašnjivih veza koje prevazilaze reči a kojima je ljudska pristojnost, nevinost i otvorenost jezik kojim se stvara nešto neraskidivo. Od prvog trenutka kada se Vil i Robot sretnu, preko jedne od najčuvenijih replika serije „Opasnost, Vile Robinson“ sve do celog niza trenutaka koji su obeležili dvadeset epizoda ove dve sezone je neobjašnjiva sila među dvojicom najnesličnijih individua. Iznad destrukcije i politike, iznad straha i nepoverenja, kao apsolutni svetionik ljudskosti u svemiru stoji to prelepo prijateljstvo koje niti razložno, niti logično, jednostavno postoji.

Vil i robot

Vil i vanzemaljski robot

Ova adaptacija je nošena fenomenalnom postavkom glumaca čiji fokus predstavlja bračni par Robinson, Morin i Džon koje tumače Moli Parker i Tobi Stivens. Ispod savršene maske nuklearne porodice kriju se tolstojevske tajne i problemi Robinsonovih. Kompleksnost porodičnih odnosa je posebno naglašena u nepoznatom, vanzemaljskom svetu gde je svaki trenutak borba za preživljavanje, a Morin i Džon iznova i iznova snagu pronalaze u ljubavi koja ih je i prvobitno spojila i stvorila porodicu koju imaju. Pored bračnih trzavica i problema, Morin i Džon moraju biti i roditelji i nadređeni svojoj deci, što se pokazuje izuzetno teškim za Morin čije se obaveze i ambicije sukobljavaju sa majčinskim instinktima. Na drugoj strani Džon, odsutni otac, mora zadobiti poverenje sopstvene dece na putovanju u Novi Svet. Posebno interesantan jeste njegov odnos sa pastorkom Džudi koju je usvojio nakon što je njen otac nestao u akciji. Upravo ta porodična dinamika predstavlja žilu kucavicu ove svemirske drame. Jer kroz sve nedaće, kroz sve fantastične i neverovatne stvari kroz koje Robinsonovi prolaze, aksiomatski ostaje činjenica da su porodica koju je teško razoriti manipulacijama i lažima.

Ta porodična dinamika je, kako izgrađena u prvoj sezoni, tako utvrđena u drugoj. Kroz sumnje i probleme, Robinsonovi uvek nađu jedno drugo i snagu vuku upravo iz porodične jedinice koju čine. I svaki udar na tu jedinicu jasno iscrtava granicu između dobrog i lošeg. Posebno se tu ističe doktorka Smit čije sociopatske tendencije su tako kontrastrirane porodici Robinzon. Sama žrtva porodičnog nasilja, beskrupulozna prevarantkinja neće prezati ni od čega kako bi sabotirala povratak kolonije na „Rezolut“. Međutim, na svetovima gde ima samo obrisa civilizacije, na mestu gde nužnost determiniše ispravnost postupaka, odluke koje se moraju doneti postaju svakako kompleksnije, a vode kroz koje naši junaci moraju putovati svakako mutnije.

Lost in Space - Robinzonovi

Lost in Space – Robinzonovi

Upravo između te dečije jednostavnosti i moralne kompleksnosti nametnute različitim faktorima, porodica Robinson mora naći svoj put do svog novog doma. Iako sam zaplet nije preterano zamršen, pogrešno bi bilo gledati „Izgubljene u svemiru“ kao preterano simplističku priču. Različiti aspekti serije su poslužili kao platforma gde se preispituju i sukobljavaju dva pogleda na svet – dečiji i odrasli. Vil Robinson stoji protiv svih u odbrani svog prijateljstva sa Robotom, iako Robot ubrzo postaje deo porodice Robinson. Vilova otvorena interakcija sa Robotom se toliko razlikuje od interakcije koju imaju ostali – od koristoljublja doktorke Smit sve do uplašenosti i agresije bračnog para Robinson. Međutim, kako se priča odvija, postaje jasno da nekada, iznad straha, postoji nešto za šta se vredi boriti.

Netfliksov dubok džep i kreativnost su uvek bili sjajni razlozi za udomljavanje projekata iz žanra fantastike u ovoj producentskoj kući. I imajući u vidu estetiku serije koja se prošlog veka prikazivala na CBS, ogroman se napredak može uočiti. Autori serije su redizajnirali Robota i učinili ga modernijim. Nova verzija je zastrašujuće ubitačna kada je to potrebno, a opet neosporno humana kada je Vil Robinson u pitanju. Tranzicija između plavih i crvenih svetlosnih efekata kao neko upozorenje da sa Robotom nešto nije u redu predstavlja veoma efektivno rešenje u prikazivanju dualnosti Robotovog postojanja. Scenografija je zaista slikovita, a naum scenarista da nam pokažu različite svetove je ispunjen kreativnim odeljenjem predvođeni režiserima od kojih su najpoznatiji Nil Maršal i Dejvid Nater, u prvoj sezoni, kao i Aleks Grejvs, u drugoj, koji su najpoznatiji po režiji epizoda „Igre prestola“.

Međutim, svaka priča o veštačkoj inteligenciji u svetu naučne fantastike je nemoguća bez pozivanja na čuvenove Asimove zakone robotike. Asimova tri zakona robotike, koji se pojavljuju u priči „Kolo-naokolo“ iz 1942. godine, predstavljaju fundamentalne osnove etike veštačke inteligencije. Scenaristi „Izgubljenih u svemiru“ svakako ne beže od onoga što mnogi smatraju postulatima robotike u naučno-fantastičnoj literaturi. Interesantno je naime da kao produkt vanzemaljske tehnologije, Robot predstavlja antitezu Asimovih zakona. Međutim, prijateljstvo sa Vilom Robinsonom stvara gotovo ljudsku vezu i ovi zakoni, kao ljudski konstrukt, na meta nivou, postaju deo Robotovih etičkih načela. Robot je čak spreman na samodestrukciju kada mu, u prvoj sezoni, očajni Vil to naredi. Ono gde priča postaje interesantnija jeste u drugoj sezoni, kada Robot, kroz svoje prijateljstvo sa Vilom, počinje da se razvija, a inkorporisana vanzemaljska i ljudska načela stvaraju jedinstvenu individuu koja ima obrise sopstvene volje. Na koji način će se Robot razvijati u trećoj sezoni, ukoliko je bude, nije jasno, ali je i sada jasno šta će biti okosnica njegove evolucije – Vil Robinson.

Dobro pobedjuje zlo

Tolkin nas je naučio da najčistije srce je najbolja odbrana protiv najvećeg zla. Roulingova je govorila o ljubavi kao najvećoj sili, sposobnoj da nadvlada snagu i moć sila zla. „Izgubljeni u svemiru“ na veoma sličan način nam govore o prijateljstvu, o jednoj neraskidivoj vezi između dve individue sa različitih svetova. U ciničnom svetu XXI veka, svetu podela i insistiranju na individualnosti gde su veze površne, a prijateljstvo često pogrešno shvaćena reč, zar dečački optimizam i neustrašivost Vila Robinsona nije u stvari najbitnija lekcija koju moramo naučiti?

Zanimaju te ostale novosti iz TV Filmova i Serija? Izlistaj članke iz TV Filmova i Serija

Podeli link sa nekim:
Izlistaj sve

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *