In Memoriam: Teri Gudkajnd (1948-2020)
Na žalost mnogih obožavalaca žanra fantasike, ovog meseca se opraštamo od još jednog velikog imena – Terija Gudkajnda, autora poznatog serijala „Mač Istine“. Na njegovoj zvaničnoj Fejsbuk stranici kao i na veb stranici njegove izdavačke kuće Tor, potvrđeno je da je autor umro u 72. godini života.
Rođen u Omahi, Nebraska 1948. godine, Teri Gudkajnd je ranu mladost proveo u borbi sa disleksijom, zbog čega nije ni imao spisateljskih aspiracija. Radio je kao zanatlija i građevinar. 1983. godine se seli sa svojom suprugom Džeri na obalu savezne države Mejn, gde je i dobio ideju za roman epske fantastike koji će postati „Prvi zakon magije“, prvi deo u serijalu „Mač Istine“. Roman je izdala izdavačka kuća Tor Books 1994. godine koja je smatrala da može replicirati uspeh postignut izdavanjem „Točka vremena“ Roberta Džordana.
Serijal knjiga „Mač Istine“
Međutim, „Mač Istine“ nikada nije postao fenomen u epskoj fantastici kao što je to bilo Džordanovo delo, ne proslavivši se ni kod kritike, ali ni kod publike, iako je serijal bio drugi najprodavaniji serijal u izdanju Tor Books druge polovine devedesetih godina prošlog veka. Nakon dvanaest delova, serijal je završen 2007. godine. Nakon toga i neuspeha koji je imao u svojim drugim književnim poduhvatima, Gudkajnd se vratio u Svet Mača Istine, i počeo rad na seriji prikvela i sikvela, čime je ukupan broj izdatih romana u ovom svetu stigao na fascinantnih 22.
Nakon uspeha adaptacije „Gospodara prstenova“ Pitera Džeksona, Gudkajnd je, kao i mnogi autori epske fantastike, stao u red iščekujući moguću adaptaciju svog dela. Umesto filmskog platna, prva dva romana serijala su adaptirana za seriju u produkciji ABC nazvanu po tituli glavnog lika – „Legenda o Tragaču“. Serija nije doživela komercijalni uspeh, a niski rejtinzi su bili dovoljni da se serija završi nakon dve sezone prikazivanja. Bilo je nekoliko pokušaja da se serija vrati na male ekrane, međutim, nijedan nije urodio plodom.
„Legenda o Tragaču“
Iskreno se može reći da je Teri Gudkajnd bio jedan od najkontroverznijih modernih pisaca fantastike. Pratila ga je određena ozloglašenost u kojoj je, čini se, uživao. Gudkajnd je imao tvrde političke, filosofske i religiozne stavove koje nije krio, a nije se ni libio da ih često uvrsti u sopstvena dela, pa je tako ne-baš-dobro skrivena karikatura Bila i Hilari Klinton našla svoje mesto u petom nastavku „Mača Istine“. Pobornik je objektivizma, filosofskog pravca koji je ustanovila autorka Ajn Rend. Njegovi stavovi su postali neizbežan deo njegovih romana jer bi Gudkajnd ponekada uključivao eseje koji bi u najboljem slučaju bili ogromna digresija u romanima, a u najgorem, tendenciozno i nesvrsishodno piskaranje.
Gudkajndov uspeh je bio kratkog veka. Njegov prvi roman je dobio pohvale i pozitivne kritike, ali svaki naredni tom je bio tema sve češćih i žešćih kritika. Gudkajnd je odbacivao kritike, navodeći da njegove knjige nisu fantastika, već filosofska dela. Nasuprot tome, stav čitalaca je bio da je Gudkajndov serijal previše nasilan i nastran. Bez imalo sumnje, može se reći da se o Gudkajndovim delima debatovalo tokom prve decenije XXI veka, a da podele unutar obožavalaca fantastike i dan-danas postoje kada je Gudkajnd u pitanju.
Kontroverze oko stavova su jedna stvar. Kontroverzno ponašanje je pak druga. Nakon što je pokojni Robert Džordan objavio da boluje od srčane amiloidoze, nedugo nakon toga Gudkajnd se pohvalio svojim zdravim srcem. Mnogi ljubitelji fantastike su ovo shvatili kao neukusnu primedbu upućenu umirućem Džordanu. Mnogo pre toga, Džordan je, odgovarajući na pitanja o više nego očiglednim paralelama između dva serijala, poručio da svako može da nađe kada su knjige izdate.
Ako je Tolkin bio otac moderne epske fantastike, a Džordan sin prvenac, bez sumnje je Teri Gudkajnd bio kopile fantastike. Njegovi stavovi i jedinstveni pogled na fantastiku su oduvek bili stvar žestokih debata. Neosporno je da je uspeo da opčini ogroman broj čitalaca. Možda Gudkajnd nije bio zaštitno lice fantastike devedesetih i prve decenije XXI veka, ali svakako je bio neko ko je bio potreban fantastici. I stoga je njegova smrt veliki gubitak za sve ljubitelje epske fantastike.