Popularni naslovi, TV Filmovi i serije

Fantastične zveri i kako ih upokojiti

Kada je samo dve godine nakon premijere poslednjeg filma o najpoznatijem dečaku čarobnjaku najavljen serijal filmova o Salamanderu Skamanderu, imaginarnom autoru udžbenika „Fantastične zveri i gde ih naći“, malo je ko pretpostavio da će ljubitelji fantastike, nakon dva filma, želeti da se projekat sahrani i da svi što pre zaboravimo na propast koja je zadesila Čarobnjački svet. Ali čini se da je upravo to osećaj publike uoči vesti o početku snimanja trećeg dela ove franšize. Jednostavno, magija je izbledela a ljubitelji fantastike su morali da progutaju gorku pilulu stvarnosti.

Bio je to bajkovit početak. U „Warner Bros“ su shvatali i popularnost i isplativost Čarobnjačkog sveta, Roulingova je imala dosta neispričanih priča u sebi a tim koji je doneo uspeh: producent Dejvid Hejman, scenarista Stiv Klovs i režiser Dejvid Jejts su ponovo bili na okupu. Glavna uloga je bila poverena Ediju Redmejnu koji je bio na vrhuncu slave ovekovečene Oskarom za najbolju mušku ulogu u filmu o Stivenu Hokingu „Teorija svega“ iz 2014. godine. Projektu se pridružio i filmski kompozitor Džon Njuton Hauard, jedno od najprepoznatljivijih imena filmske muzike. „Fantastične zveri i gde ih naći“ je bio scenaristički prvenac Dž.K. Rouling. Činilo se da je okupljen pravi tim koji bi doneo na filmsko platno franšizu dostojnu svog prethodnika.

Čak je i sam koncept bio interesantan. Roulingova je htela ekspanziju Čarobnjačkog sveta, upoznavanje magijskog sveta na način na koji se serijal o Hariju Poteru nikada nije bavio time. Fantastične zveri iz Skamanderovog udžbenika su bile sjajan kreativni izazov za CGI tim. Franšiza je potom dobila svog negativca u Gelertu Grindelvaldu, čiji je duel sa Albusom Dambldorom 1945. godine smatran za jedan od najlegendarnijih duela Čarobnjačkog sveta. Činilo se da će Hari Poter dobiti dostojnog naslednika u Salamanderu Skamanderu. Ali onda, testirajući granice Marfijevog zakona, ova franšiza je upala u savršenu PR oluju koju nikako da prebrodi.

Kontroverze su počele kada je Džoni Dep dobio ulogu glavnog negativca serijala, Gelerta Grindelvalda. Nekada miljenik Holivuda, Dep se našao u pravnim problemima kada su detalji bračnog života sa Amber Herd izašli u javnost. Tvrdnje o nasilnom ponašanju, zlostavljanju, alkoholizmu i narkomaniji su bile deo prljavog veša koji je pratio jedan od najpoznatijih razvoda decenije za nama. Depova bogata i uspešna karijera, jedinstvena po svojoj eklektičnosti, našla se u ozbiljnom problemu. Ljubitelji Čarobnjačkog sveta nisu želeli da „Fantastične zveri“ posluže Depu za spiranje ljage sa sopstvenog imena, dok su mnogi bili u čudu kako Roulingova, samoproklamovana feministkinja, i sama žrtva porodičnog nasilja, može sarađivati sa Depom. Međutim, šta god je Dep rekao Roulingovoj i producentima u WB izgleda je bilo dovoljno da svi stanu u odbranu poznatog glumca.

Depovi problemi, sami za sebe, nisu bili dovoljni da sahrane franšizu. Novembra 2016. premijerno je prikazan „Fantastične zveri i gde ih naći“, a ljubitelji Čarobnjačkog sveta su u redovima čekali da se vrate u svoj omiljeni svet magije. Roulingova je oduševljenim fanovima najavila da će franšiza imati pet delova što je ponovo izazvalo uzbuđenje. Priče o magijskim školama i fantastičnim stvorenjima su opčinili ljude sve do onog trenutka kada su videli film.

„Fantastične zveri“ je bio izuzetno prosečan film sa neverovatno bogatom produkcijom. Redmejn je briljirao kao Skamander, pokazavši svoj talenat koji mu je i doneo Oskara. Novi likovi franšize, sestre Tina i Kvini Goldstin kao i Normalac Džejkob Kovalski, su bili dobro prihvaćeni od strane publike, a Kolin Farel i Ezra Miler su bili savršeni za svoje uloge. Setovi su bili predivni, kompjuterski dizajn čudovišta fenomenalan ali je scenario Dž.K. Rouling progutao sve i učinio zaplet filma dosadnom pričom u fantastičnom ruhu.

Scenario je jednostavno bio najveći problem ovog serijala. Roulingova je napravila kardinalnu grešku ne shvativši da nije isto pisati roman i scenario za film. U želji da napravi pravi uvod u novu franšizu, Roulingova se nekako pogubila da film treba da bude zaokružena celina. Fantastične zveri u filmu više služe kao vizuelni dodatak filmu nego kao logični deo priče. Kada se u završnici otkrije da je Persival Grejvs zapravo Gelert Grindelvald, „Fantastične zveri“ gube fenomenalnog Kolina Farela koji bi bio sjajan deo franšize, kao što je i bio tokom prvog dela.

Međutim, film je sasvim solidno prošao na bioskopskim blagajnama te su u WB mogli da odahnu i da se okrenu nastavku. Problem je bio taj što Holivud zapravo retko uči na svojim greškama. Da li je autorkin ego bio prepreka ili su svi u WB bili zadovoljni prvim delom, nije baš jasno, ali je Roulingova ostala u ulozi scenariste i po drugi put pokopala impresivan rad svih uključenih.

„Grindelvaldovi zločini“ je još samo jedan dokaz da ako ne preležite „dečije bolesti“ kad treba, biće pogubne kad odrastete. Tako je želja Dž.K. Rouling da izgradi Čarobnjački svet, uključi što više povezanih priča i stvori misteriju oko Kredensa, Grindelvalda i Dambldora, napisala scenario koji je skoro sahranio franšizu. Ponovo je Roulingova imala jednu sjajnu ideju – Grindelvald koji čarobnjacima nudi izlazak iz senke je potpuno drugačija vrsta zlikovca u odnosu na Voldemora. Gotovo svaki element ovog filma je bio sjajan, sem naravno onog najbitnijeg – zapleta.

Preselivši se u Pariz, estetski gledano, film je imao evropski duh dvadesetih godina prošlog veka. Kostimi su bili fenomenalni, setovi ponovo raskošni. Jednostavno, film je bio kinematografska poslastica. Džad Lou je briljirao kao Dambldor a Zoi Kravic je savršeno donela tragediju Lete Lestrejndž na filmsko platno. Publika je imala i priliku da konačno uživa u talentu Džonija Depa koji je bio virtuoz u svom govoru okupljenim čarobnjacima. Ali sve to nije bilo dovoljno.

Roulingova je film zakopala između tajni o Kredensovom poreklu, priči o Letinom bratu i proročanstvima. Sve ono što funkcioniše sjajno na papiru, na filmskom platnu deluje kao prenatrpano i konfuzno. Čak i u trenucima kada se otkrivaju tajne, rezultat je bio razočaravajuć. Sudbina Letinog brata je postala beznačajna, Kredens je od običnog momka transformisan u člana Dambldorove porodice, a Dambldor je imao krvni pakt sa Grindelvaldom.  Toliko zapleta je zapravo onemogućilo priči da se razvije na pravi način. Čak i izuzetni trenuci kao što je Letino „Volim te“ ili Kvinino pridruživanje Grindelvaldu je ukopano pokušajima stvaranja misterije.

Na udaru kritike je bila Rounlingova i njena politika. Naime, mnogi su zamerili Roulingovoj na stvaranju krvnog pakta između Dambldora i Grindelvalda što je poslužilo kao izgovor Dambldoru da ne napadne Grindelvalda. Time je Roulingova izbegla da se pozabavi Dambldorovom i Grindelvaldovom vezom u mladosti, kao i Dambldorovim emocijama prema davnašnjem prijatelju. Roulingova se ovde ne može izvaditi na glumca, jer ono malo što smo od Džada Loua videli, bilo je zaista impresivno stoga su mnogi krugovi označili Roulingovu kao političkog licemera koji je spreman da priča ali ne i da primerom pokaže u šta veruje.

Sve u svemu, „Grindelvaldovi zločini“ je bio finansijski neuspeh a napravljene greške su već pritiskale celu franšizu. Iako je treći deo najavljen i trebalo bi da, barem delom, bude smešten u Rio de Žaneiru, situacija sa pandemijom COVID-19 i interna preslaganja u WB su pauzirala produkciju ovog filma. Mesecima unazad činilo se da WB uzima pauzu kako bi uspeli da spasu uložene pare i naprave profitabilnu franšizu po ukusu modernog gledaoca. Ali čak ni izolacija u kojoj svet živi već nekoliko meseci nije mogla da zaustavi Dž.K. Rouling.

O političkim stavovima Roulingove se dosta govorilo. Njeni pokušaji naknadne rasne inkuzije u serijal o Hariju Poteru se neslavno završio. Što jedan moj prijatelj reče: „Nije problem što Hermionu glumi crnkinja, već što nas ubeđuju da je to tako uvek bilo“. Ali njeni stavovi o transseksualnim osobama je ceo njen rad doveo u ozbiljan problem.  Naime, početkom juna, Roulingova je dospela na naslovne strane kada je implicirala da trans-žene se ne mogu zvati ženama, što je naišlo na osudu brojnih javnih ličnosti, uključujući i tri zaštitna lica Čarobnjačkog sveta – Danijela Redklifa, Emu Votson i Edija Redmejna.

Insistirajući na ispravnosti svojih stavova, Roulingova je iznela niz radikalno feminističkih stavova koji su bliži čuvenoj Beti Fridan i njenom homofobnom feminizmu. Termin TERF („trans-exclusionary radical feminist“) koji označava mali feministički radikalni pokret koji smatraju da se trans-žene ne mogu smatrati ženama se sve više koristi kada je Roulingova u pitanju. Odbrana njenih stavova u vidu brige za žene koje su preživele nasilje u porodici i da među trans-ženama ima skrivenih predatora je bazirano na sopstvenom mišljenju a ne na određenim činjenicama. Kako god, poslednji niz tvitova je udario poslednji ekser u sanduk „Fantastičnih zveri“.

Pitanje koje se nameće svakako jeste da li bi se uopšte bavili autorkinim političkim stavovima ili Depovim prljavim vešom da su filmovi zapravo dobri. Najverovatnije ne bi. Kao mnogo puta do sada, prevideli bismo te stvari. Ali dva filma u ovoj franšizi su, ako ćemo biti ljubazni, mediokritetni. A količina negativnog PR oko franšize je još samo jedan razlog zašto treba „Fantastičnim zverima“ dopustiti da se mirno upokoje.

Iskren da budem, zaista mi je žao. Rad mnogih na ovom filmu, predvođeni sjajnim Edijem Redmejnom zaslužuje poštovanje. I svakako da bih kao ljubitelj Čarobnjačkog sveta hteo da posetim daleke krajeve, upoznam se sa drugim magijskim školama i na filmskom platnu vidim najlegendarniji duel svih vremena. Ali, nekada je bolje i oprostiti se od nečega na vreme. Jer ako WB i Roulingova ovako nastave, „Hobit“ i poslednja sezona „Igre prestola“ ima da postanu sjajni u odnosu na to šta nas ovde čeka.

Da li ti je ovo bilo zanimljivo?

Klikni na zvezdicu da daš ocenu! 🙂

Prosečna ocena 0 / 5. Broj ocena: 0

Nema ocena za ovaj članak.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *