Popularni naslovi, TV Filmovi i serije

Deset godina od premijere „Igre prestola“

Sve je počelo jednim razgovorm i željom da se stvori nešto, do tada na malim ekranima, neviđeno. Dvojica mladih scenarista i producenata su u jednom razgovoru ubedili jednog od danas najpopularnijih pisaca epske fantastike da im dozvoli adaptaciju njegove sage. Testirajući ih, Džordž R.R. Martin ih je upitao ko je majka Džona Snežnoga. Njihov odgovor te 2009. godine je ubedio Martina da je njegova saga u dobrim rukama. Dve godine kasnije, a tačno pre deset godina, HBO je premijerno prikazao prvu epizodu „Igre prestola“. Ostalo je istorija pop kulture XXI veka.

Ovaj behemont televizijske produkcije je, po mnogo čemu, teško objasniti. Međutim, možda najlakše ali i najtačnije objašnjenje je ona standardna priča o pravoj ideji u pravo vreme. Prva decenija XXI veka je obeležena jednom od najboljih filmskih adpatacija svih vremena – trilogijom Pitera Džeksona rađenoj po Tolkinovim romanima „Gospodar prstenova“. Džekson je zauvek promenio način na koji se doživljava fantazija, a svi studiji u Los Anđelesu su bili spremni da ulože veliki novac. Rezultati su bili mešoviti, imali smo uspešne adaptacije poput „Harija Potera“ i apsolutne katastrofe poput „Zlatnog kompasa“. Bilo je jasno da tržište za ljubitelje fantastike postoji. Samo je bilo potrebno naći pravu knjigu.

U mnogim intervjuima koje je dao, Martin je oduvek govorio da je jedna stvar koja ga je kupila bila ta što su Beniof i Vajs govorili o TV adaptaciji. Imajući u vidu volumen knjiga, filmska adaptacija nije dolazila u obzir. A kada su dvojica producenata dobila zeleno svetlo od Martina, bilo je potrebno naći odgovarajuću kuću. I zakucali su na vrata giganta kablovske produkcije – HBO.

HBO je tih dana imao svojih muka. Naime, u želji da stvore novi, visokobudžetni serijski program, HBO je uložio ogromne pare u seriju „Rim“. Do dana današnjeg, kritika je jednoglasna – „Rim“ je jedna od najboljih serija ikada snimljenih. Međutim, publika nije bila zainteresovana, gledanost nedovoljna, a HBO se našao u gubicima. Tražili su svoj ep kada im je stigla ponuda za adaptaciju „Pesme leda i vatre“ Džordža R.R. Martina. Fantastika nije bila nešto čime se HBO do tada bavio pa je bilo dosta podozrevanja, ali Beniof i Vajs su znali kako da pridobiju HBO. Tada je nastala čuvena kovanica „Sopranovi u Srednjoj zemlji“. Producenti u HBO su bili zaintrigirani. Beniof i Vajs su dobro odigrali – prodali su koncept, ne projekat.

A onda je počelo snimanje i u jednom trenutku sve se činilo kao da se raspada samo od sebe. Snimljeni pilot, koji je i dan-danas dobro čuvana tajna, je užasnuo starešine HBO. Jednostavno, pilot je bio negledljiv. Beniof i Vajs su se našli u ozbiljnom problemu. Ali HBO je video potencijal te su dobili drugu priliku. Neki od glumaca su promenjeni – umesto Tamzin Merčant dovedena je Emilija Klark (Deneris Targarjen), a umesto Dženifer Ili unajmljena Mišel Ferli (Kejtlin Stark). Scenario je doživeo žestoke prepravke. Pilot je bio snimljen a HBO je dao zeleno svetlo za ostalih devet epizoda prve sezone. I onda je 17. aprila 2011. godine (18. aprila po CET) „Igra prestola“ ugledala svetlo dana.

Scena iz prve epizode „Igre prestola“

Bio je to svakako jedan od onih definišućih trenutaka za američku TV produkciju. „Igra prestola“ je bila visokobudžetna fantastika koja je zaintrigirala sve ljubitelje epske fantastike, a dramski zaplet koji je parirao najboljim serijama poput „Sopranovih“ i „Čiste hemije“ je  doneo armiju novih ljubitelja. Bilo je to nešto novo u svetu fantastike – serija se otvoreno bavila pitanjem nasiljem, incestom, zločinima nad decom, ubistvima i političkim intrigama. I to sve u prvoj epizodi. Likovi nisu bili ni Patuljci ni Vilovnjaci, već ljudi sa čijim smo problemima mogli da se poistovetimo. I kritika i publika su pozitivno reagovali. HBO je imao hit u rukama.

Publika je rasla a HBO mašinerija je dobro radila svoj posao. Sve greške bile su ignorisane, a serija je polako dobila kultni status. Od „Igre prestola“ se jednostavno nije moglo pobeći. Postala je fenomen koji je definisao drugu deceniju XXI veka. Probijani su rekordi svakom novom sezonom, zarada od prodaje suvenira je bila neverovatno visoka. Znate koliko je serija popularna, kada šef serijskog programa kaže da mu nije stalo što ljudi „skidaju“ seriju sa interneta preko torenta. HBO nije želeo seriju, želeli su kulturološki fenomen. I to su dobili.

Još impresivnija je bila činjenica da je HBO svake godine u aprilu svojim gledaocima prezentovao gotov proizvod od 10 sati vrhunskog televizijskog programa. To je nešto što ni Netfliks, ni Amazon, ni bilo koja druga produkcijska kuća koja se bavi visokobudžetnim TV programom nije uspela. Danas na nove sezone serija uobičajeno čekamo po 18 do 24 meseca.

Kako televizijska, tako je i književna zajednica bila svesna uticaja „Igre prestola“. Dajana Gabaldon, Bernard Kornvel, Teri Bruks, dvojac iza pseudonima S.A. Kori i Nil Gejmen su samo najpoznatija imena koja su, veoma glasno, zahvalili „Igri prestola“ za postojanje adaptacija njihovih dela. HBO je stvorio trend, a drugi su pratili. Nažalost, ne toliko uspešno. BBC je sa adaptacijom „Njegovih mračnih tkanja“ Filipa Pulmana uspeo da pridobije kritiku, ali ne i široku publiku. Netfliks je sa „Vešcem“ ambiciozno krenuo ali je prva sezona takva katastrofa da je „Vešcu“ bliža „Legenda o Tragaču“ negoli „Igra prestola“. A čini se da ni vesti koje dobijamo sa snimanja adaptacija „Gospodara prstenova“ i „Točka vremena“ ne daju nadu da će ijedna adaptacija u skorije vreme uspeti da se približi uspehu „Igre prestola“.

Deneris Targarjen i Džon Snežni u poslednjoj epizodi „Igre prestola“

Treba priznati da je i „Igra prestola“ imala svojih problema. Peta i osma sezona se smatraju najgorima, a kontroverze su pratile svaku sezonu serije. Setimo se kako se internet digao na noge zbog silovanja Sanse Stark? Ili besa zbog sudbine Deneris Targarjen? Prevazišli su Martinove knjige, što je dovelo do osetnog pada u kvalitetu dijaloga. Scenarija za cele sezone su curila, a imali smo čak i curenja epizoda pre vremena. Međutim, svaku krizu je HBO profesionalno peglao štiteći reputaciju svog omiljenog čeda.

Da je mašinerija HBO nešto što svaka produkcijska kuća može samo poželeti govori nam u prilog da ćemo najverovatnije pre dobiti spinoff „Igre prestola“, „Kuću Zmaja“, nego što će Amazon završiti sa snimanjem prvih sezona „Gospodara prstenova“ i „Točka vremena“ koji su Džefa Bezosa koštali ko Svetog Petra kajgana.

Svakako da u brzom, konzumerističkom društvu u kakvom živimo, pop fenomeni nestaju brže nego što su nastali. Dve godine od kraja „Igre prestola“, na prvi pogled se može reći da je serija postala irelevantna. Ali sve dok postoje oni koji će tražiti „svoju Igru prestola“, HBO će imati poslednju reč. Jer „Igra prestola“ nije samo fenomen pop kulture decenije za nama. To i dalje ostaje merilo po kojem se sadašnje i buduće adaptacije mere. Možda smo nastavili i okrenuli se drugim stvarima. Ali nismo zaboravili. Sever pamti!

Klikni ovde i pogledaj kul proizvode iz Martinovog sveta „Igre prestola“!

Da li ti je ovo bilo zanimljivo?

Klikni na zvezdicu da daš ocenu! 🙂

Prosečna ocena 5 / 5. Broj ocena: 1

Nema ocena za ovaj članak.

One thought on “Deset godina od premijere „Igre prestola“

  1. Tasa kaže:

    Odlican tekst…
    Seriju sam odgledala u jednom cugu….jedva cekam nastavak…🥰🥰

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *