Kako je kreativna suša u Holivudu postajala sve očitija, najpametniji među producentskim kućama su počeli da tragaju po svetu za svežim idejama. Netfliks je svakako prednjačio u tome, iako rezultati toga nisu uvek bili očekivani. Netfliksova drama o dvoru Kublai Kana „Marko Polo“ se završila nakon dve sezone uprkos neverovatnoj produkciji. Istu sudbinu je imala i „Sense8“. Međutim, nekada bi ta potraga rezultirala nečim istinski sjajnim, kao što je to bio slučaj sa serijom „Mrak“ nemačkog para Barana bo Odara i Jantje Friese. A da i Turska ima šta da ponudi svetu fantastike, pokazala je i serija „Dar“ (eng. „The Gift“, tur. „Atiye“) nastala kao adaptacija romana Šengul Bojbaš „Buđenje sveta“.
Turska kinematografija je svakako jedna od najplodnijih u ovom delu sveta. Kao mesto gde se susreću evropski urbanizam i bliskoistočna tradicija muslimanskog sveta, Turska je postala dom izuzetne filmske produkcije. Sa neverovatnim smislom za tragediju i gotovo katartičnim scenarijima, turski filmovi su u poslednje vreme postali obavezno štivo mnogih filmofila. Turski film „Čudo u ćeliji broj 7“ o borbi mentalno zaostalog oca da se vrati svojoj kćeri kada biva optužen za ubistvo koje nije počinio je 2019. godine bio jedan od najgledanijih filmova na Netfliksu. Na Balkanu, turska kinematografija je doživela renesansu pre deset godina popularizacijom turskih serija koje su, istini za volju, pokazale ogromnu tematsku raznolikost.
Turska serija „Dar“ je jedan od prvih Netfliksovih projekata u Turskoj. Serija govori o umetnici Atije, koju tumači talentovana Beren Saat (balkanskoj publici najpoznatija po ljubavnoj drami „Zabranjeno voće“) i arhitektu Erhanu kog tumači Mehmet Gunsur (najpoznatijeg po ulozi princa Mustafe u istorijskoj drami „Sulejman Veličanstveni“) koji bivaju povezani misterioznim simbolom. „Dar“ je priča o spiritualnosti, povezanosti sa prirodom, iskonskom snagom koja počiva skrivena u najposebnijima od nas. Kada Erhan u ruševinama ispod najstarijeg hrama znanom civilizaciji, Gobekli Tepe, otkrije simbol koji je Atije gotovo instinktivno oslikavala na svojim crtežima, bivaju ujedinjeni u potrazi za značenjem simbola koji povezuje ne samo njih dvoje, već i njihove porodice.
Beren Saat u ulozi Atije
Nošena sjajnim glumačkim dvojcem i izuzetnom produkcijom koja uspeva da opčini gledaoce lepotama Turske, serija, u toku prve sezone, zaista drži pažnju tokom svih osam epizoda. Saat je posebno upečatljiva, da celi njen preformans izaziva gotovo isti osećaj kao i uloga fenomenalne Kler Dejns u „Domovini“. Njena borba da shvati šta je stvarnost u situaciji kada se čini da se svet ruši oko nje, na neverovatan način predstavlja put o samospoznaji. Tradicionalno patrijarhalna Turska sada postaje dom jedne izuzetne priče o majkama i kćerkama i nasleđu koje se prenosi putem ženske linije. Predstavljena kao psihološki triler, mističnost serije je utkana od prvog kadra kada vidimo Atije koja se pojavljuje na sopstvenoj sahrani. Njena potraga koja je vodi od Gobekli Tepe do saznanja istine o svojoj majci i njenoj porodici postaje sve dramatičnija kada polako počinje da shvata šta sve može da uradi.
Iako je ovo priča o Atije i njenim moćima, isprepletenost priča sporednih likova je to što zaista seriji daje na punoći. Njena usvojena sestra, Čanzu, predstavlja svež dašak vetra koji relaksira napetost serije. Atijina majka bi posramila Petuniju Darsli u svom poricanju kako svoje rođene majke, tako i nasleđa čiji je deo. Međutim, njena nesposobnost da se nosi sa Atijinom situacijom potiče od izuzetno teškog detinjstva prožetog traumama zbog onoga što se desilo njenoj majci. Na drugom kraju spektra je gospodin Serdar, otac Atijinog verenika Ozana, koji je, iz sopstvenih i misterioznih razloga, opsednut sinovljevom verenicom.
Mehmet Gunsur (Erhan), Beren Saat (Atije), Metin Akdulger (Ozan) i Melisa Šenolsun (Čanzu)
Odnos između Atije i Erhana je možda najveći kliše cele serije jer iako se konstantno odgađa, neminovna romansa počinje da cveta ne možda ni toliko iznenada, koliko prirodno nametnuta postavkom stvari. Pravi zaokret u njihovom odnosu zapravo sledi kada Atije shvata šta je to što je nju i Erhana vezalo u tu sudbonosnu priču, prorečenu davno pre njihovog prvog susreta.
Tokom prve sezone, serija pokušava, ali ne uspeva da objasni poreklo Atijinih moći, iako je jasno da ih je nasledila putem ženske linije. Njene telepatske sposobnosti koje se eratično javljaju u vidu vizija su samo početak onoga što će konačno zaokružiti prvu sezonu. A kada u poslednjem kadru sezone shvatimo šta je Atije uradila i šta sve može, Atije postaje turska verzija Vande Maksimof, jedne od najpopularnijih Marvelovih ženskih superheroja, Skarletne Veštice. A samo to je dovoljno da obeća da ćemo ispratiti i drugu sezonu koja je premijerno prikazana na Netfliksu 10. septembra ove godine.
Jedna od najlepših karakteristika fantastike je njena raznovrsnost. Različiti svetovi od onih koji su nam potpuno fantastični do onih koji su veoma slični našem su samo varijacije iste teme. „Magija cveta u retkim dušama“ su bile Grindevaldove reči. One fenomenalno opisuju junakinju ove priče koja sve vreme pokušava da odgovori na najjednostavnije Erhanovo pitanje: „Ko si ti, Atije?“
Klikni ovde i pogledaj kul proizvode iz sveta epske fantastike!