Ako ste propustili… “Otkriće veštica”

Čak i vrapci na grani znaju da smo odavno ušli u doba hiperprodukcije. Količina sadržaja koja nam je u ponudi je, blago rečeno, zastrašujuće ogromna. Pokušaji da se isprati sve što se na TV sceni trenutno dešava je nemoguća misija. Stoga je sasvim normalno da budemo oduševljeni nečim za šta nismo znali ni da postoji. Upravo je takav ovaj neskriveni dragulj britanske produkcije, „Otkriće veštica“.

„Otkriće veštica“ svakako nije neko opskurno delo za koju znaju samo najveći ljubitelji fantastike. Trilogija Debore Harknes, po kojoj je rađena ova serija, ima zaista solidan tiraž. Imajući u vidu popularnu tematiku kao i dobru prodaju, ne čudi što se Sky TV odlučio da adaptira ovu trilogiju za TV.

Ako ste mislili da je prošlo vreme romansi između vampira i smrtnika, prevarili ste se. Jednostavno, u svetu fantastike, taj narativ je konstanta na koju uvek možete da računate. Dodajte tome britanski šarm Metjua Guda i lepotu Tereze Palmer i rezultat je svojevrsni vatromet na ekranu. Ova serija se možda neće svideti intelektualnim snobovima i pravim ljubiteljima priča o vampirima, ali će zato romantici u nama biti potpuno zadovoljni.

Dajana Bišop (Tereza Palmer) i Metju de Klermon (Metju Gud)

Priča u ove dve sezone je poprilično jednostavna. Dajana Bišop pronalazi drevni tekst o poreklu vrsta – veštica, demona i vampira i time postaje meta mnogih koji već vekovima pokušavaju da se domognu „Ešmola 782“, poznatijeg i kao „Knjiga života“. Zavađena stvorenja, prevrtljive političke igre među vodećim figurama tri vrste, kao i sudbine svih njih počinju da zavise od Dajane i njene povezanosti sa Knjigom. U tome joj pomaže Metju de Klermon, vampir koji vekovima pokušava da nađe „Knjigu života“ i odgonetne zašto na svetu ima sve manje stvorenja. Kao što to i biva u ovom žanru, između Dajane i Metjua gotovo momentalno zaiskre varnice i njih dvoje otpočinju vezu koja narušava davno ustanovljeni poredak među stvorenjima.

Serija se naslanja na svaki mogući kliše znan ovom žanru. Tereza je u početku izgubljena devojka nesvesna svojih moći a njene srneće oči bi svakako privukle zgodnog vampira sa moralnim načelima. Ova serija ne potiskuje taj elemenat priče, čak naprotiv. Uz rizik da bude sladunjava, serija se ne libi da pokaže svaki ukradeni pogled i dodir između Dajane i Metjua, i dok su se adaptacije mnogih sličnih dela trudile da nivelišu između fantastičnog i romantičnog, kreatori serije su napravili jako hrabar izbor – romansa je glavni fokus priče. Koliko nas god interesovale zakulisne rade Kongregacije, bogata istorija tri vrste ili pak Dajanine moći, čini se da nas serija uvek vrati na svoj koordinatni početak – ljubav između Dajane i Metjua.

Kongregacija

Pored zaista sjajnog vodećeg para, treba odati priznanje i sporednom ansamblu koji nas uvodi u svet koga je Dajana nesvesna. Scenografija je zaista impresivna, posebno imajući u vidu da se snimalo na nekoliko lokacija u Velikoj Britaniji koje su dočaravale od modernog Oksforda i Venecije pa sve do srednjevekovnih dvorova Evrope. Kako nas druga sezona vodi na dvor Elizabete I tokom prvog Dajaninog i Metjuovog putovanja kroz vreme, kostimi koje imamo prilike da vidimo su zaista vizuelna poslastica. Međutim, najinteresantniji vizuelni aspekt serije ostaju Dajanine moći koje ona razvija tokom boravka u XVI veku – elementarna tkanja koja uči su zaista lepo prikazana i iako su drugačija, ljubitelji „Točka vremena“ se mogu samo nadati da će tkanja u Amazonovoj adaptaciji biti prikazana tako detaljno kao u „Otkriću veštica“.

Vizuelni prikaz Dajaninih moći

I pored jako tradicionalnih i pomalo kliše elemenata naracije, serija poseduje sopstveni šarm. Poređenja Harknesine trilogije sa „Sumrak sagom“ i „Harijem Poterom“ možda jesu prikladna, ali ova serija nam nudi narativnu kompleksnost kakvu nemamo u „Sumrak sagi“, kao i daleko kompleksniji sistem magije od onog predstavljenog u „Hariju Poteru“. Scenaristi su se potrudili da ispoštuju sve likove trilogije na odgovorajući način, što je možda dovelo do toga da sezone nisu zaokružene celine, već da se dobro naslanjaju jedna na drugu.

Druga sezona je obećavala daleko više opasnosti, posebno imajući u vidu da su se Dajana i Metju našli u Londonu u 1590. godini. Rat između veštica i vampira je bio u punom zamahu, opasnosti, ljudske i natprirodne, su vrebale sa svih strana, a u centru svega toga su izuzetno moćna veštica i vampir koji se vratio u svoje najcrnje dane. Složićemo se da je to recept za jednu poprilično intenzivnu, krvoločnu priču. Ali nekako, i pored svega toga, serija ostaje verna pitomosti prve sezone, što celokupni kontrast između XXI i XVI veka čini pomalo ispraznim. I to ostaje možda najveći problem druge sezone – što pored izuzetne postavke, sjajne naracije i uzbudljivih i fantastičnih elemenata, koji priči daju interesantnu dubinu, nekako serija nije uspela da nam ubrza puls onoliko koliko smo očekivali.