Od svih drevnih simbola koji su nam ostali u nasleđe, malo je interesantnih kao što je to Uroboros. Simbol večnosti koji prikazuje zmiju koja jede svoj rep je široko rasprostranjen u mnogim kulturama širom sveta, a najstariji Uroboros je nađen oslikan na posudi za koju se smatra da je stara oko 9000 godina. Posuda je nađena na arheološkom nalazištu u dolini reke Hoangho u istočnoj Kini. Od drevnih mitova i legendi pa sve do moderne epske fantastike, Uroboros je izdržao test vremena i ostao jedan od najprepoznatljivijih simbola svetske kulturne baštine.
Nije jasno kako je Uroboros nastao a geomitolozi, naučnici koji se bave ispitivanjem mitova i legendi koje su primitivne civilizacije stvorile ne umevši da objasne prirodne pojave, smatraju da je Uroboros inspirisan stvarnim životinjama – gmizavcima (zmijama, gušterima). Veruje se da je osobina gmizavaca da se sklupčaju u opasnosti inspirisala izgled Uroborosa.
Među prirodnim fenomenima za koje geomitolozi smatraju da su mogli inspirisati stvranje legendi i mitova o Uroborosu su polarna svetlost, duga i sunčeva putanja. Naime, polarne svetlosti – aurora borealis i aurora australis ponekada formiraju vidljive prstenove na nebu. Gledajući to očima primitivnog čoveka, nije teško zaključiti koliko bi bio inspirisan da stvori motiv Uroborosa. Australijski Aboridžini su zamišljali dugu kao pun krug, pa je moguće da je i odatle krenuo mit, a najjača asocijacija između prirodnog fenomena i Uroborosa je možda egipatsko tumačenje putanje sunca. Egipćani su verovali da se Ra rađa svakim izlaskom sunca i umire svaakim zalaskom, pridružujući se Ozirisu u Podzemlju tokom noći.
Moderna vizuelizacija Uroborosa je svakako najsličnija onom iz nordijske mitologije. Naime, u vikinškim predanjima, Loki i Angrboda su imali troje dece. Jedno od njih je bila džinovska morska zmija, Jormungand. Jormungand je bio toliki da je mogao da obavije celi Midgard (Zemlju) i ujede se za rep. I upravo su tako Vikinzi predstaavljali Jormungand i verovali da je to upravo ono što održava svet. Prema predanju, ukoliko bi Jormungand pustio svoj rep, to bi bio znak da je Ragnarok počeo i da se kraj sveta bliži. Jormungand je jedan od Torovih najvećih neprijatelja i predviđeno je da će se međusobno ubiti tokom Ragnaroka. Za razliku od mnogih drugih tumačenja Uroborosa u svetskim kulturuma koje mu daju izuzetno pozitivnu simnoliku, kod Vikinga Jormungand je pre svega simbol zla.
Kao što je već rečeno, Uroboros je do danas ostao jedan od najinteresantnijih simbola. Stoga i ne čudi njegova sveprisutnost u psihologiji, nauci i književnosti. Nemački hemičar Fridrih Kekule je rekao da je vizija Uroborosa koju je imao zaslužna za otkriće molekula benzena. Karl Jung je smatrao da je Uroboros arhetip alhemije, u kome dolazi do sudara suprotnosti i nastanka „prima materije“ tj čoveka i njegove podsvesti. A ljubitelji moderne epske fantastike, Uroborosa mogu naći u kapitalnom delu pokojnog Roberta Džordana, „Točku vremena“ u vidu misteriozne Velike Zmije.
Točak vremena i Velika Zmija
Veoma se malo zna o Velikoj Zmiji unutar univerzuma „Točka vremena“. Naime, Velika zmija je predstavljena kako grize svoj rep upletena u Točak vremena sa svojih sedam paoka. Moiraina Damodred govori Randu da je želja i misija Mračnog da slomi Točak vremena i ubije Veliku Zmiju, čime bi nastao haos. Jedan od simbola Aes Sedai u knjigama je i prsten Velike Zmije. Kao i u mnogim kulturama, Velika Zmija ima pozitivno značenje unutar Sveta Točka vremena, predstavljajući večnost i neprekidnost ciklus života.
Od drevnih civilizacija pa do modernih autora, Uroboros je opstao kao simbol života. To je jedan od najuniverzalnijih simbola na svetu. Neprekidni ciklus rađanja i smrti je toliko utkan u ljudski genom da nema potrebe dodatno objašnjavati posebnost ovog simbola.
