Magični predmeti

Prstenovi Moći Tolkinovog sveta

Prsten moći

Tri Prstena za prste

Kraljeva vilin-vrste

pod nebesima što sjaju,

Sedam za vladare Patuljaka

u dvoru njihovom kamnom,

Devet za Smrtne Ljude

koje smrt čeka na kraju,

Jedan za Mračnog Gospodara

na njegovom prestolu tamnom

U zemlji Mordor

gde Senke traju.

Jedan Prsten da svima gospodari

Jedan za svima seže

Jedan Prsten da sve okupi

i u tami ih sveže

u Zemlji Mordor

gde Senke traju.

 

Od svih magičnih predmeta u svetovima epske fantastike, malo je onih koji mogu da se mere sa Tolkinovim Prstenovima moći. Ovi artifakti Moći su utkani u samu suštinu Tolkinovog sveta, oblikujući vrline i mane, pobede i poraze onih koji su dodirnuti moćima prstenova. Moć, u Tolkinovom svetu, nije toliko jednostavna kao što se to naizgled čini, a odgovore na ovo kompleksno pitanje možemo naći upravo u sudbini ne samo Prstenova Moći, već i njihovih nosača.

Istorija Prstenova Moći je duga hiljadama godina i obeležena mnogim ratovima i krvoprolićima a poslednjim u nizu dođe kraj Jednome i otpoče Četvrto Doba. Najstrašniji i najveći sluga Melkorov, Sauron, Volšebnik, se nakon Melkorovog pada, odreče svojih zlih dela i pokaja se za ono što je uradio. Sauronu beše naređeno da se vrati u Aman i sačeka presudu Manvea, međutim Sauron, ne želevši da primi osudu od Valara, sakri se u Srednoj Zemlji gde nastavi sa svojim nedelima. Ovime poče Drugo Doba koje će trajati sve do Poslednjeg Saveza i Sauronovog prvog pada kod Planine Usuda.

Drugo Doba je trajalo preko tri hiljade godina, a najveći kralj Vilovnjaka Drugog Doba beše Gil-galad, Visoki Kralj Noldora, gospodar Lindona. Elrondu i njegovom bratu blizancu Elrosu beše dat izbor – da žive kao Vilovnjaci ili kao Ljudi. Elros izabra sudbinu Ljudi i posta prvi kralj Numenora, a Elrond izabra sudbinu Vilovnjaka i postade kapetan Gil-Galadove vojske u Lindonu, a nakon mnogo godina i gospodar Poslednjeg utočišta, doline Imladrisa i Rivendela. Keleborn i Galadrijela napustiše Lindon i osnovaše svoje kraljevsto Lotlorijen. Kirdan sagradi Sive Luke na obali mora, i postade znan kao Kirdan Brodograditelj. U Eregionu, blizu patuljačkih Velikih kuća nazvanih Khazad-dum, a od Vilovnjaka Morija, vladao je Kelebrimbor koji osnova duboko prijateljstvo sa Patuljcima poznatijima kao Narod draguljara.

A onda se počelo sa iskivanjem prstenova Moći. Sauron, zamaskiran u Anatara, Gospodara Darova, prodobi naklonost Vilovnjaka Eregiona i nauči ih kako da iskuju prstenove moći. Noldorski kovači zajedno sa Anatarom iskovaše šesnaest prstenova, koje će kasnije Sauron darivati smrtnim rasama – Ljudima i Patuljcima. Ipak, Kelebrimbor u tajnosti iskova najveća Tri prstena koji behu namenjeni Noldorima. Međutim, kada je Sauron iskovao svoj Jedinstveni prsten, Vilovnjaci shvatiše da su prevareni, skidoše svoje prstenove i sakriše ih. Sauron napade Eregion, povrati svo prstenje sem tri Vilovnjačka za kojima je najviše žudeo i time poče otvoreni rat Saurona protiv Vilovnjaka.

Tokom Drugog Doba je došlo i do pada Numenora. Nakon što je Volšebnik zaveo Kraljeve Numenora, Valari odlučiše da preoblikuju svet i kazne Numenorejce. Samo su Odani bili pošteđeni, a među njima, najveći Elendil, sa devet brodova i svoja dva sina – Isildurom i Anarion otplovi u Srednju zemlju gde osnova dva kraljevstva – severno, Arnor i južno, Gondor. Poslednjim savezom Vilovnjaka na čijem je čelu bio Gil-Galad i Ljudi koje je predvodio Elendil i konačnom borbom kod Planine Usuda završi se Drugo Doba, a Sauron beše pobeđen kada Isildur, slomljenim mačem svoga oca, Narsilom, otkinu Jedinstveni prsten sa Neprijateljeve ruke.

Ovo bi bila, najkraće moguće, istorija Drugog doba koja je povezana sa istorijom Prstenova Moći. Drugo i Treće Doba obeležili su ratovi za Prsten, kao i konačno uništenje Gospodara Mraka i Jedinstvenog prstena, o čemu ćemo detaljnije u sledećem delu.

Devet Prstenova

Među prvim iskovanim prstenovima Moći bili su Devet, koje je Sauron, pod maskom Anatara, Gospodara Darova, zajedno sa Vilovnjacima Eregiona iskovao. Nakon što je Eregion uništen, Sauron je došao u posed prstenovima i podelio ih Ljudima, koji će kasnije postati Utvare Prstena, Nazguli.

Malo se zna o identitetu devetorice koje je Sauron nagradio prstenom Moći. Samo se dvojici znaju imena – Veštac-kralj od Angmara, koji je predvodnik Devetorice i Khamul, Crni Istočnjak. Smatra se da su barem trojica od rase Numenorejaca. Međutim, misterija oko njihovog identiteta jednako je opaka kao i zlo kome su potpali. Sauron je izopačio sopstvene kreacije, učinivši ih slugama Jednog prstena. Moć devet prstenova Ljudi je bila izuzetno jednostavna – prstenovi su služili kako bi nosioci posedovali veću moć i bogatstvo. Nosioci bi se odavali mračnim veštinama, postajući Vešci. Kao i Jedan, Devet je neprirodno produžavalo život Ljudima i davalo im besmrtnost, iako u Senci. Ovo samo pokazuje kolika je zavist i mržnja bila Sauronova prema Vilovnjacima koji su bili blagosloveni besmrtnošću.

Kada su svih devet nosioca potpuno potpali pod Sauronovu vlast, oni su postali Utvare Prstena. Behu nevidljivi golim okom jer su boravili u Senci i samo oni Vilovnjaci koji su boravili u Neumirućim zemljama imali su moć da ih opaze. Pored njih tu moć su imali i Čarobnjaci koji behu poslati tokom Trećeg Doba da se obračunaju sa Neprijateljem. Utvare su svetom hodile kao jahači odeveni u crno, a u Ratu za Prsten, nakon poraza kod Bruinena, postali su jahači krilatih zveri koje je Sauron mračnim veštinama uzgajio za njih.

Nazgul

   Nazgul

Kako je Sauron prizvao Devetoricu, nije poznato, ali zna se da se prvo uzdiglo Kraljevstvo Angmar koje je napadalo Arnor. Nakon poraza, Veštac-kralj, okupio je oko sebe ostalu osmoricu i oni napadoše i zauzeše Minas Itil i nazvaše ga Minas Morgul, vladavši tim gradom sve do pada Barad-Dura.

Sedam Prstenova

Negde oko 1500. godine Drugog Doba, u isto vreme kada je Sauron, pod maskom Anatara, Gospodara darova, zajedno sa Vilovnjacima Eregiona iskovao devet prstenova, stvoreni su i sedam patuljačkih prstenova. Imajući u vidu da je Sauron učestvovao u njihovom stvaranju, i ovih Sedam su bili vezani za moć Jednoga. Prstenovi Patuljaka su jednostavni metalni obruči sa draguljem u centru namenjeni kraljevima sedam patuljačkih klanova: Dugobradi (Durinov narod), Vatrobradi, Širokogrudi, Gvozdenpesnice, Tvrdobradi, Crnobravi, Kamenožni. Sauronov plan da potčini Ljude i Patuljke i njih iskoristi da porobi Vilovnjake, međutim plan se izjalovio jer Sedam prstenova nije imalo isti uticaj na Patuljke kao što su devet imali uticaja na Ljude.

Prema patuljačkim predanjima, Kelebrimbor je dao Durinu III najmoćniji od Sedam prstenova (koji će se prenositi sa oca na sina sve do Traina II), dok je Sauron, zamaskiran u Gospodara Darova, poklonio ostalih šest. Zbog činjenice da je Patuljke stvorio Valar Aule, i da su patuljci bili imuni na zavodljive moći sopstvenih prstenova, Sauron nikada nije ovladao nosiocima patuljačkih prstenova, kao što je ovladao Devetoricom. Ipak, zlo u tim prstenovima se ne može osporiti. Smatra se da su Sedam povećavali glad, pohlepu i ambiciju nosioca, ali zbog tvrdoće i postojanosti Patuljaka, oni nikada nisu mogli biti zavedeni na mračnu stranu.

Patuljak Gimli

Patuljak Gimli

O sudbini Sedam prstenova, malo se zna. Tokom Elrondovog Saveta se govorilo i o patuljačkim prstenovima. Za četiri se zna da ih je odnela zmajska vatra, što je bio jedan od predloga i za uništenje Jednog prstena, dok je tri povratio Sauron. Poslednji i najveći, Sauron je povratio tokom svog boravka u Dol Gulduru gde je mučio Traina dok mu ovaj nije predao prsten. Na Elrondovom Savetu, Gloin je otkrio da je Balinova misija u Moriji bila motivisana željom da nađe poslednji patuljački Prsten, ali Gandalf je, u to vreme, već znao da je prsten izgubljen.

Tri Prstena

Posebnost Tri vilovnjačka prstena Moći nije samo u tome što ih Sauron nikada nije takao, već što se odlikuju posebnim moćima. O njihovim nosiocima nije bilo reči sve do kraja Trećeg Doba, kada je, nakon uništenja Jednog, postalo sigurno otkriti ih.

Kelebrimbor je originalno načinio tri Prstena koja je predao Gil-Galadu i Galadrijeli na čuvanje. Gil-Galad je zadržao Vilju, a crveni prsten vatre, Narju Velikog, predao Kirdanu, Gospodaru Sivih Luka u danima Poslednjeg Saveza, dok je Vilju darivao Elrondu, gospodaru Imladrisa. Galadrijela je nosila Beli prsten vode, Nenju. Kako nije bilo uplitanja Saurona u iskivanje ovih prstenova, njihova svrha i Moć behu drugačiji, iako kao što je Elrond rekao tokom Saveta u Trećem Dobu, ovi Prstenovi nisu imali toliku moć da se odupru Moći Jednog.

Vilovnjački prstenovi moći

Vilovnjački prstenovi moći

O Plavom prstenu, najvećem od Tri, Vilji, ne zna se mnogo. To je prsten sa plavim draguljem u sredini, prsten vazduha kog je do poslednjih dana Trećeg Doba nosio Elrond. Moć Vilje, baš kao i ostalih vilovnjačkih prstenova, je bila u očuvanju i lečenju. Međutim, specifična moć Vilje nikada nije spomenuta. Može se argumentovati da Gandalfove reči da je lord Elrond zapovedio vodama Bruinena da spasu Froda od Devetorice znače da Vilja ima moć nad elementima. Imajući u vidu i Elrondovu sposobnost gledanja u budućnost, nejasno je šta je zapravo Elrondova sposobnost, a šta Moć najvećeg od vilovnjačkih prstena.

Beli Prsten od mitrila sa adamantom, prsten Vode, bio je sakriven kod Galadrijele u Lotlorijenu tokom dva Doba. Nenjina moć je bila u očuvanju i zaštiti od zla. Tolika je bila moć Lorijena da je jedini način da Lorijen padne u ruke Neprijatelja bio taj da se sam Sauron sa svojim prstenom suprotstavi Galadrijeli. Nenja je prvi prsten od Tri s kojim se upoznajemo. Dok je Frodo, kao Nosilac Jednoga, u stanju da ga vidi, Semove oči opazile su samo zvezdu među Galadrijelinim prstima. Nakon Sauronovog pada, Galadrijela je, sa svojim prstenom, otplovila za Valinor, a moć koja je očuvala Lorijen nestala je. Lepota Lorijena je već bila nestala, a staro kraljevstvo beše napušteno kada je Arven u Četvrtom Dobu umrla od tuge za Aragornom koji je umro samo godinu dana pre nje.

Najuzbudljiviju istoriju od Tri je svakako imao Prsten vatre, Narja Veliki koji je u Drugom Dobu nosio gospodar Sivih luka, Kirdan. Međutim, kada su oko 1000. godine Trećeg Doba, Istari bili otposlani u Srednju Zemlju, Kirdan je podario svoj Prsten Gandalfu, znajući koliko će mu biti potreban. Upravo u ovome može se naći metafizička veza između Gandalfa i vatre, kao i Tolkinove dualnosti u pogledu iste.

Gandalfovo putešestvije Srednjom Zemljom i sukobi označavaju dualnost onoga šta je zapravo vatra u Tolkinovom svetu. Vatra je elemenat topline, ljubavi, pa i snage. S druge strane, negativna konotacija vatre je u njenoj mogućnosti da uništi i razori. Smaug, Balrog, Saruman, Angmar i Sauron su, na mnogo načina, personifikacija destruktivnosti vatre i samim tim antiteza Gandalfovom dejstvu.Gandalfova želja da ukloni Smauga i time spreči Neprijatelja da iskoristi Morgotovu zver u ratu je bio Gandalfov prvi obračun sa neprijateljskom vatrom. Na mostu Kazad-duma, sukobivši se sa Balrogom, Gandalf otkriva sopstvenu moć

Ja sam sluga Tajne Vatre, rukovalac plamena Anorovog. Ti ne možeš proći. Mračna vatra neće ti koristiti, plamene Juduna. Vrati se u Senku! Ti ne možeš proći!“

Sukob Gandalfa i Balroga na mostu Khazad Duma

Sukob Gandalfa i Balroga na mostu Khazad-duma

Da li su Tajna Vatra i plamen Anora reference na Narju Velikog nije baš najjasnije ali je to svakako najbolja pretpostavka. Saruman, kao ideja slepe ambicije koja u vatrama sopstvenih jama pronalazi Moć je još jedna antiteza Gandalfu, koji veruje u prirodni poredak stvari. Od sluga Neprijateljevih, malo je onih koji se mogu meriti sa Vešcem-kraljem od Angmara. Njegov i Gandalfov okršaj je još jedan sukob dve vatre. Dok Angmar predstavlja zlo i uništenje, Gandalfova bela vatra predstavlja nadu. I upravo u tom trenutku, novo jutro je svanulo, a jahači Rohana su stigli na Pelenorska polja. Sve ovo je svakako objedinjeno u zlu Sauronovom protiv koga se Gandalf borio dve hiljade godina. U Silmarilionu se propoveda da je Sauron bio sama vatra i da je kralj Gil-Galad bio spaljen samim dodirom. Upravo u tome nalazimo sukob Saurona i Gandalfa. Na Amon Henu, kada Frodo, braneći se od Boromira, natakne Jedinstveni prsten, Sauron se materijalizuje kao Oko, dok Gandalf postaje Glas, a dve sile se sukobiše, dok Frodo ne postade svestan sebe i svoje misije i skinu prsten.

Simbolizam vatre u Gandalfovoj priči, toliko vezan ne samo za Prsten koji nosi već i za ono što je suština njegovog lika prevazilazi ideju o mudrom zaštitniku, čarobnjaku učitelju. Gandalf, na mnogo načina, jeste suštinska apoteoza svega dobroga u Tolkinovom svetu.

Jedinstveni Prsten

Iskovan u vatrama Planine Usuda, Jedan Prsten je stvoren sa namerom da zavlada ostalim prstenima, a samim tim i svim živim bićima. Sauron je u prsten uneo deo sopstvene duše (fea), time vezavši svoju sudbinu za sudbinu Prstena. O istoriji Jednog prstena se dovoljno zna – tokom bitke Poslednjeg Saveza sa Mordorom, kraljev sin, Isildur je otkinuo prsten sa Sauronove ruke, a Prsten beše izgubljen tokom 2000 godina. Deagol ga je iz Anduina izvadio, a Smeagol ga ubio kako bi ga zadržao. Preko pet stotina godina, Prsten je Golumu produžavao život, jer Prsten beše napravljen iz zavisti prema Vilovnjačkoj besmrtnosti. A onda je Prsten došao u posed Bilba Baginsa i tu počinje priča koja će postati Rat za Prsten.

Jednostavan a Jedinstven, mali ali neizmerno moćan, Prsten je najmoćniji artefakt Moći u Tolkinovom svetu i, na mnogo načina, predstavlja Tolkinov odnos prema Moći. U duhu čuvene izjave Lorda Aktona da „apsolutna moć korumpira apsolutno“, najveća Moć Prstena nije možda ni u gotovo nedodirljivoj ideji o vladanju svetom koliko u činjenici da Prsten zavodi na isti način kao i sama Moć. Upravo je u tome Gandalfov strah da ga nosi ili pak Galadrijelino odbijanje. Oboje su stavljeni na test i pokazuju, svako na svoj način – Gandalf retorički, Galadrijela bukvalno, šta bi se desilo ukoliko bi se prihvatili Prstena. Zato se Tolkin okreće prostodušnosti Hobita kao sigurnoj luci od zavodljivih moći prstena. Za pet stotina godina, Prsten nije bio u stanju da u potpunosti uništi Smeagolovu ličnost, Bilbo se svojevoljno odrekao Prstena, baš kao i Sem (i to usred Mordora gde je Moć prstena najveća) a Frodo je zanavek uništio Prsten.

Od Sema i Bilba sve do Faramira i Mudrih, Tolkin nam govori o vrlini ljudskog duha koji nije zaodeven u snagu, junaštvo i herojska dela, već u odsustvu želje za dominacijom i izgradnjom sopstvene veličine. Moć Prstena nije opipljiva a njegova svrha – hodanje kroz Senke, čini se gotovo bezazlenim. Ali upravo u tome se i krije svo zlo – Moć Prstena nije u onome što Nosilac može uraditi sa Prstenom, već u tome šta Nosilac može uraditi za Prsten.

Sam Tolkin je bio protiv alegorijskog shvatanja sopstvene naracije te svako poređenje sa atomskom bombom bi se završilo katastrofalnim mašenjem poente. Jedinstveni Prsten, u svoj svojoj veličanstvenosti ne predstavlja ništa drugo do ambicijom razorenom Senkom onoga ko se upleo u mrežu sopstvenih iluzija o veličini. I zato je, bez sumnje, to najmračniji predmet u epskoj fantastici.

Moć u Tolkinovom svetu uzima mnogo oblika a prstenovi Moći su svakako jedan od najpoznatijih. Ove relikvije ne govore samo o svetu u kom su nastale, već predstavljaju moralni kompas samog autora i njegovu prelepu viziju o tome šta je potrebno da se zlo pobedi. I zato Tolkin, nakon svih ovih godina, ostaje neosporan Otac moderne epske fantastike.

Klikni ovde i pogledaj našu kul ponudu proizvoda iz Tolkinovog sveta „Gospodara prstenova“

Zanimaju te ostale novosti iz Magičnih predmeta? Izlistaj članke iz Magičnih predmeta

Ostavi komentar ispod, reci nam šta misliš kako bi ti se ostali pridružili u razgovoru ove teme i zabavili se! 🙂

Related Posts

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *