Čarobnjačke mudrolije, Knjige

Misterije škola Čarobnjačkog sveta

Čarobnjačke zajednice širom sveta su veoma raštrkane te ne čudi da se najveći broj čarobnjaka i veštica odluči za obazovanje kod kuće. Međutim, u većim i bolje povezanim zajednicama osnivale su se čarobnjačke škole koje su preuzele teret edukacije mladih čarobnjaka i veštica od njihovih nekada jako nestrpljivih roditelja. Uvidom u dokumentaciju Međunarodne konfederacije čarobnjaka, ustanovili smo postojanje jedanaest čarobnjačkih škola širom sveta od kojih je svakako najpoznatija ona u kojoj se obrazovao Hari Poter.

Jedanaest škola imaju dugu tradiciju i registrovane su za tu delatnost kod odgovarajućih Ministarstava magije i regionalnih poslanstava Međunarodne konfederacije čarobnjaka. Lokacije i detalji u vezi ovih škola su strogo čuvana tajna jer su Normalci strašno radoznali kada je magija u pitanju. Ali daleko ozbiljniji razlog je činjenica da su vekovima čarobnjačke škole bile od interesa mračnim čarobnjacima a neke su bile čak i poprišta čarobnjačkih ratova.

Nažalost, ovom prilikom ćemo pisati o sedam čarobnjačkih škola. Informacije o poslednje četiri još uvek nemamo a verujem da će neko u Ministarstvu magije platiti za to. Stoga, dragi roditelji i nesuđeni čarobnjaci i veštice, predstavljamo vam magijske škole koje će možda biti mesto gde će vaše dete naučiti, kako je to Vernon Darsli, najgori Normalac svoje vrste, jednom rekao „mađioničarskim trikovima“. Spremni… REVELIO!

  1. Hogvortska škola za veštičarenje i čarobnjaštvo

Iako su mnogi od vas zasigurno čekali svoje hogvortsko pismo, moram da vas razočaram. Hogvortska škola nažalost prima samo đake iz Ujedinjenog Kraljevstva i Irske. Osnovan u X veku, Hogvorts je jedna od najstarijih i najpriznatijih čarobnjačkih škola u svetu a neki od najpoznatijih hogvortskih đaka su Merlin, Albus Dambldor, Salamander Skamander, Hari Poter, ali i Znate-već-ko. Veruje se da se Hogvorts nalazi negde u škotskom gorju a impresivan zamak je dom učenicima tokom školske godine.

Hogvorts su osnovali Godrik Grifindor, Rovena Rejvenklo, Helga Haflpaf i Salazar Sliterin, četvoro najvećih čarobnjaka i veštica svog doba. Njihova prezimena poslužila su kao imena za četiri kuće Hogvortsa. Svaki student se na ceremoniji razvrstavanja razvrstava u jednu od četiri kuće. Čitao sam negde da valjda studenti stave nekakav šešir na glavu koji im onda kaže kojoj kući pripadaju, ali mi to zvuči kao glupost. Grifindorci su hrabri, Rejvenkloovce krasi potraga za znanjem i intelekt, u Haflpafu se nađu oni vredni i čistog srca dok za Sliterin vam je potrebno čisto poreklo. Jasno je onda da su Vam male šanse da budete razvrstani u Sliterin.

Na Hogvortsu se predaju razni oblici magije, a najpoznatiji su po Preobražavanju i Činima. Đaci takođe uče Herbologiju, Napitke i Odbranu od mračnih veština. Škola ima veoma jasnu politiku o mračnim veštinama – nulta tolerancija. Na časovima Astronomije, đaci uče o zvezdama, a na Brizi o magijskim stvorenjima uče kako negovati brojna magijska stvorenja. Iz nekog razloga, na Hogvortsu se predaje Istorija magije. Verujem da priče o ratovima goblina i džinova kao i duga krvava istorija čarobnjaštva predstavlja pravu intelektualnu poslasticu mladim čarobnjacima. Zasigurno je Istorija magije jako popularna među njima.

Verujemo da je na Hogvortsu jako zabavno. Glasine o gozbama, proslavi Noći veštica i božićnim dekoracijama čine da se spakujemo za London i uputimo na platformu 9 ¾ . Mada, ako je verovati vestima iz Londona, prolaz između platformi 9 i 10 ne funkcioniše a neki Normalci su stavili znak upozorenja da se ne zalećemo u zid. Hmmm, ako ne možemo na Hogvorts, onda bi lepo bilo čitati o njemu. Sigurno u nekoj od knjižara postoji neko svedočenje o sedmogodišnjem obrazovanju na Hogvortsu. Pretpostavljam da je u sedam knjiga, po jedna za svaku godinu. Sigurno ćete naći, ako znate gde da tražite.

  1. Akademija magije Bobatons

Ako je neko sposoban da nadglasa britanske čarobnjake kada krenu sa svojim hvalospevima o Hogvortsu, to su svakako Francuzi. U pitanju je ponos jer na jugu Francuske, u Pirinejima blizu granice sa Španijom, veruje se da je skrivena Akademija magije Bobatons, jedna od najcenjenijih obrazovnih institucija na svetu.

Akademija Bobatons je osnovana 1290. godine, a među njenim čuvenim studentima je poznati alhemičar Nikolas Flamel kao i Fler Delaker, koju je britansko i francusko Ministarstvo magije nagradilo medaljom za hrabrost za učešće u Hogvortskoj bitki. Za razliku od Hogvortsa kog finansira Ministarstvo magije, Bobatons se finansira privatnim donacijama, od kojih su najveće bile one Nikolasa Flamela. Priča se da je na mestu gde je Niklas Flamel upoznao svoju suprugu izgrađena velelepna magična fontana za koju se veruje da ima isceliteljske ali i ulepšavajuće moći.

Obrazovanje na Akademiji Bobatons je veoma slučno kao na Hogvortsu sa razlikom da francuski ekvivalent Opštim čarobnjačkim testovima se polaže nakon šeste, a ne kao na Hogvortsu, pete godine. Bobatons je takođe dom veličanstvenog krda letećih konja, Abraksana, koji služe za transport bobatnoske leteće kuće. Zamak je, priča se, izuzetno udoban, za Božić sa plafona vise ledene skulpture a hor šumskih nimfi peva dok studenti uživaju u gozbi.

Bobatons i Hogvorts su oduvek gajili prijateljske odnose iako su škole negovale i takmičarski duh na Tročarobnjačkom turniru na kom Hogvorts ima jednu pobedu više od Bobatonsa. Zli jezici će vam reći da su u Bobatonsu jako svesni te činjenice i da pokušavaju to da nadomeste drugim stvarima. Šta god bilo, neosporno je da obe škole imaju dugu, slavnu istoriju i posebno mesto među obrazovnim institucijama Čarobnjačkog sveta.

  1. Institut Durmstrang

Nakon Hogvortsa i Bobatonsa, na red je došla i poslednja velika škola Evrope – Durmstrang. Osnovan tokom srednjeg veka, Durmstrang je zaradio poprilično surovu reputaciju među školama, kao jedna od retkih, ako ne i jedina škola gde je dozvoljeno eksperimentisanje sa Mračnim veštinama. Među najpoznatije učenike Durmstranga svakako spadaju Gelert Grindelvald i bugarski Tragač, Viktor Krum.

Durmstrang je osnovala Bugarka, Nerida Vulkanova, negde tokom srednjeg veka. Vulkanova je bila prva direktorica Durmstranga a podignuti zamak je skriven za posetioce. Iz različitih izvora možemo zaključiti da se Durmstrang nalazi negde u Skandinaviji ili severnoj Rusiji. Za razliku od Hogvortsa i Bobatonsa, Durmstrang prima studente koji nisu iz obližnjih čarobnjačkih zajednica: Viktor Krum je iz Bugarske dok je Lucijus Melfoj ozbiljno razmatrao da svog sina Draka pošalje u Durmstrang.

Durmstranški zamak je daleko manji od hogvortskog, sa samo četiri sprata, i vatrama koje se pale samo zimi. Zemljište oko zamka je pak veće od hogvortskog, a zamak okružuju brojna jezera i planine.

Lošu reputaciju Durmstrang nije zaradio samo zbog proučavanja mračnih veština. Škola ne prima đake normalskog porekla, stoga ako niste dobili pismo iz Durmstranga, sada znate zašto. Škola više podseća na vojni kamp – đaci nose identične odore kao i frizure a akcenat na hijerarhiji i poštovanju direktora je izuzetno izražen. Za vreme Igora Karkarofa i njegove strahovlade na Durmstrangu, mnogi roditelji su ispisali svoju decu sa instituta.

U znak sećanja na svoje godine, Grindelvald je na jednom zidu urezao simbol relikvija smrti. Neki đaci Durmstranga su simbol prihvatili kao svoj i nosili ga, ali su ih potomci Grindelvaldovih žrtava naučili pameti.

Iako su u pokretnim slikama, koje Normalci zovu filmovi, Durmstrang i Bobatons predstavljeni kao škole za samo čarobnjake i veštice, tim redom, istina je da obe škole primaju i dečake i devojčice. Pretpostavlja se da su tvorci tih pokretnih slika hteli da pojednostave sliku o novim magijskim školama.

Iako Durmstrang ne bi bio prvi izbor za mnoge mlade čarobnjake, postoji neka lepota u surovosti severnoevropske zime koja čini Durmstrang primamljivim. Na kraju krajeva, da je tako loše, Durmstrang ne bi preživeo sve ove vekove.

  1. Ilvermorni škola za veštičarenje i čarobnjaštvo

Nakon otkrića američkog kontinenta, zajedno sa Normalcima, i mnogi čarobnjaci su prešli Atlantski okean i naseli se u Americi. Najpoznatija veštica koja je emigrirala u Ameriku je svakako bila Isolt Sojer koja je stigla u Ameriku na čuvenom brodu Mejflauer 1620. godine. Sedam godina kasnije, Isolta je, zajedno sa svojim suprugom i decom, osnovala Ilvermorni školu.

Početak Ilvermorni škole je bio jako skroman. Današnji zamak na planini Grejlok u Masačusetsu je prvobitno bila koliba u kojoj su boravili Isolt Sojer i njen normalski suprug, Džejms Stjuart. Kada su Isoltini i Džejmsovi usvojeni sinovi, Čedvik i Vebster But došli u odgovarajuće godine, hteli su da se vrate u Veliku Britaniju i pohađaju Hogvorts. Želeći pak da se ne odvaja od svoja dva sina, Isolt je počela da ih obučava magiji što je bio začetak Ilvermorni škole.

U početku, Ilvermorni su pohađali učenici iz plemena američkih starosedelaca: Vampanoag i Naraganset. Kombinovanjem Isoltine magije sa drevnom magijom američkih plemena, udareni su temelji modernog Ilvermornija.

Tokom skoro 400 godina, Ilvermorni je zaradio reputaciju jedne od najvećih čarobnjačkih škola na svetu, prihvatajući učenike sa celog severnoameričkog kontinenta. Po uzoru na Hogvorts, Isolt Sojer je osnovala četiri kuće imenovane po stvorenjima koja obitavaju u Americi. Četiri kuće predstavljaju različite aspekte čarobnjaka. Rogata zmija predstavlja um i to je kuća učenjaka. Jezomačka simbolizuje telo i ovo je kuća ratnika. Grom ptica simbolizuje dušu i ovde pripadaju avanturisti dok Anđama predstavlja srce i ovo je kuća vidara.

Priča se da se za razvrstavanje na Hogvortsu koristi stari šešir Godrika Grifindora. U Ilvermorniju to izgleda drugačije. Novi đaci stanu ispred četiri omađijane kamene statue i čekaju dok jedna od četiri figure ne reaguje i time obznani da je đak primljen u kuću. Priča se da je Serafina Pikeri imala tu čast da sve četiri figure obznane svoju želju za njom. U tom slučaju, učeniku je dato da bira. A Serafina Pikeri je izabrala Rogate zmije.

Imajući u vidu da je u osnivanju Ilvermornija učestvovao Normalac, škola je stekla reputaciju izrazito otvorenog establišmenta, nešto nalik na Helgu Haflpaf u Hogvortsu koja je prihvatala sve one koji bi učili magiju, a svakako u potpunom kontrastu sa Durmstrangom. U Ilvermorniju su se susrele ne samo dve kulture i dve različite vrste magije, to je mesto koje je otvorilo vrata svima. Zato su i njeni učenici jako ponosni na nju. Govorka se da je jednom Kvini Goldstin u prepirci sa Salamanderom Skamanderom i njegovom izjavom da je Hogvorts najbolja čarobnjačka škola, upotrebila izraz „hogvoš“. Naravno, već smo vas upozorili da svi veruju da je njihova škola najbolja na svetu.

  1. Kastelobrušo

A sada se sa severnoameričkog selimo na južnoamerički kontinent gde je centar svih zbivanja Amazonija u čijoj je prašumi sakrivena možda najstarija čarobnjačka škola – Kastelobrušo.

Star koliko i Hogvorts, Kastelobrušo je vekovima sakriven od znatiželjnih pogleda Normalaca. Naravno, britanski i brazilski čarobnjaci su oduvek ponosno tvrdili da je druga strana ukrala ideju o sakrivanju zamka od Normalaca. Kastelobrušo je oduvek gajio prijateljske odnose sa Hogvortsom. Prilikom jedne posete Hogvortsu, bivša direktorka Kastelobruša, Benedita Durado je na žalbe pokojnog Armanda Dipeta na račun hogvortskog poltergajsta Pivsa, predložila da mu pošalje nekoliko Kaipori kako bi „videli šta je prava nevolja“. Naravno, profesor Dipet je ljubazno odbio tu velikodušnu ponudu.

Ako se Durmstrang može ponositi izučavanjem Mračnih veština, učenici Kastelobrušo su poprilično dobro upoznati sa Herbologijom i Brigom o magijskim stvorenjima. Kastelobrušo ima program razmene sa evropskim školama i onima koji žele da podrobnije proučavaju „magijsku floru i faunu Amazonije“. Odora učenika Kastelobrušo je svetlozelena i dobra je za skrivanje u prašumama koje okružuju školu.

Kastelobrušo je svakako destinacija za sve one koji izučavaju magijske biljke i stvorenja. Ako je verovati govorkanjima u Normalskom svetu, treći deo serijala onih pokretnih slika koje Normalci zovu „filmovima“ bi trebalo da nas odvede u Brazil zajedno sa Salamanderom Skamanderom. Naravno, to bi bila prava uživancija, zar ne?

  1. Mahutokoro

Najmanja od jedanaest čarobnjačkih škola, Mahutokoro okuplja đake iz celog Japana. Za razliku od ostalih škola, obrazovanje u Mahutokoro školi počinje sa sedam godina, iako uobičajena nastava počinje kad i u ostalim školama – sa jedanaest. Za razliku od npr. Hogvortsa koji je internatskog tipa, učenici Mahutokoro škole dolaze svakodnevno na nastavu. Đake dovode ogromne burnice a škola se nalazi na najvišoj tački vulkanskog ostrva Južna Ivo Džima za koje Normalci veruju da je napušteno.

Japanski đaci dobijaju odore kada dođu u Mahutokoro i one rastu zajedno sa vlasnikom. Ove omađijane odore takođe i menjaju boje – počinju sa nežnom ružičastom, a ako učenik dobije najbolje ocene iz svih predmeta postaje zlatna. Ukoliko odora pobeli, to je znak da je učenik prekršio strogi japanski magijski kodeks i bavio se zabranjenim veštinama koje bi mi, u Evropi, zvali Mračnim veštinama. „Pobeleti“ se smatra najvećom sramotom u Japanu, i to je razlog za bespogovorno izbacivanje iz škole i suđenje pred japanskim Ministarstvom magije.

Pored akademskih usepha, Mahutokoro se ponosi i impresivnim rezultatima u kvidiču. Kvidič su u Mahutokoro doneli neki budalasti hogvortski učenici koji su bili na putu oko sveta na metlama. Pošto ih je osoblje Mahutokoro škole spasilo, hogvortski učenici su ostali i pokazali im pravila kvidiča. Mnogi širom sveta su zažalili ovo jer su Japanci postali izvrsni kvidič igrači i gotovo je nemoguće pobediti ih. Japanski igrači vežbaju u izuzetno surovim uslovima u Mahutokoro školi gde treniraju iznad otvorenog mora tokom oluja, gde ne samo Bladžerke, već i normalski avioni iz obližnje baze predstavljaju pravi izazov.

  1. Vagadu

Ako je u Japanu najmanja, u Africi je svakako najveća čarobnjačka škola: Vagadu. Pored brojnih manjih škola širom afričkog kontinenta, jedino je Vagadu uspeo da odoli testu vremena i bude registrovana kod Međunarodne konfederacije čarobnjaka. Locirana negde u „Mesečevim planinama“ u Ugandi, Vagadu je impresivan zamak koji se čini da lebdi u vazduhu. Škola je stara najmanje deset vekova  i smatra se jednom od najstarijih čarobnjačkih škola na svetu, ako ne i najstarija.

Bez imalo sumnje, mnoge magijske veštine vode poreklo iz Afrike, a Vagadu je bio centar mnogih od tih otkrića. Vagadu ima dugu istoriju i učenici su posebno dobri u Astronomiji, Alhemiji i Samo-Preobražavanju. Afrički čarobnjaci i veštice mnogo manje koriste štapiće koji su evropski izum, već magiju kanališu kroz svoje ruke. Ovo je naravno dovelo do češćih prekršaja Međunarodnog statuta o tajnosti na koji se afrički čarobnjaci i veštice uvek brane izgovorima tipa: „hteo sam da mahnem“.

Proces inicijacije u Vagadu je jedinstven. Dok se hogvortski učenici obaveštavaju sovinom poštom, u Vagadu se to radi putem snova. Naime, direktor ili direktorka škole šalju Glasnika koji se javlja učenicima u snovima ostavljajući im izrezbaren kamen koji učenici pronalaze u svojim rukama kada se probude. Koliko je poznato, nijedna druga škola ne vrši prijem učenika na ovaj način.

Vagadu je škola velikih akademskih dostignuća što ponekada može izazvati nerazumevanje i zavist kod drugih. Ali njihovi dometi u čarobnjaštvu i veštičarenju su svakako neosporni te zaslužuju posebno mesto na ovoj listi.

***

Pa, dragi moji, to bi bilo sve što znamo o čarobnjačkim školama. Naime, znamo da pored ovih sedam, postoje još četiri. Samo jednoj od tih četiri znamo ime, ruskoj školi Koldovstorec. Malo se zna o njoj, sem da njihovi učenici igraju nekakvu verziju kvidiča jašući ne metle, već cela stabla drveća. Verujem da će neki neažurni radnik Ministarstva magije biti toliko ljubazan da nam u skorije vreme pošalje podatke o ostalim školama. Do tada, nadamo se da će, ako je već vas zaobišlo pismo iz Hogvortsa ili pak kamen iz Vagadua, Vaše naslednike sigurno neće. A sada pozdrav svima…

Nestašluk izveden!

Klikni ovde i pogledaj kul proizvode čarobnjačkog sveta Hari Potera!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *