Zmaj

Niko u istoriji nije video zmaja, a opet svi znamo za njih. Toliko ukorenjeni u našu svest, zmajevi su stvarniji od mnogih impresivnih stvorenja na našoj planeti. Međutim, nastanak zmajeva je jedna od najvećih misterija od ljudskog postanja. Univerzalni pojam koji u različitim kulturama ima različita svojstva, zmaj ima centralnu ulogu u civilizacijama od drevnog Istoka do Mezoamerike. Ali odgovor koji izmiče istoričarima umetnosti jeste kako je zapravo nastao zmaj i kako je moguće da se nezavisno razvijao na sve četiri strane sveta. Misteriozan koliko i fascinantan, zmaj predstavlja možda jedinstveno civilizacijsko nasleđe koje je postalo deo našeg genoma.

Najfascinantnije u svemu jeste činjenica da je većina ljudi u nekom trenutku tokom istorije verovala da su zmajevi stvarni. Pisani izvori nam govore o mnogim susretima sa zmajevima, većinom pre XVI veka. Prema izvorima koje imamo, najstarije priče o zmajevima dolaze nam iz Kine koje su starije od 5 milenijuma. Kineski zmaj je uticao i na kulturu drugih azijskih zemalja kao što su Japan i Vijetnam. Međutim, iako najstariji, kineski zmaj nije rodonačelnik samog mita, jer se poreklo mitologije o zmajevima širom sveta ne može dovesti u vezu sa Kinom. Kako nešto tako magično, tako neobično, esencijalno fantastično može postojati nezavisno u umetnosti, mitologiji, religiji i predanjima toliko različitih kultura?

Jedna od najočitijih paralela koja je dugo vremena bila uobičajena u naučnim krugovima je ona između zmajeva i stvarnih praistorijskih stvorenja – dinosaura. Sami dinosauri nisu mogli ljudima poslužiti kao model za zmajeve jer su dinosauri izumrli. Arheolozi ipak smatraju da nisu u pitanju dinosauri koliko njihovi fosili bili odgovorni za ne samo sliku koju imamo o zmajevima, već i verovanje u njihovo postojanje.  Kako postoje dokazi da su Kinezi pronalazili fosile dinosaura čak 4 veka pre nove ere, sasvim je moguće da su praistorijski Kinezi pogrešno identifikovali kosti. Međutim, tu nastaje problem jer, ako prihvatimo ideju o pogrešnoj identifikaciji našli smo se u epistemiloškom začaranom krugu. Jer kako neko može da prepozna nešto što nikada pre video nije. Kako neko zna šta je zmajeva kost a da nije imao dodira sa zmajevima?

S druge strane, Tetsuto Mijašita sa Univerziteta u Alberti je teoretisao da je moguće da su fosili inspirisali stvaranje mitologije o zmajevima. Ovo svakako zaobilazi problem koji ima ideja o pogrešnoj identifikaciji ali najstarije priče o zmajevima su daleko starije od arheoloških istraživanja drevnih Kineza. To nam sugeriše da je mit o zmajevima stariji od otkrića fosila. Sasvim je moguće da je bilo otkrića fosila i pre pisanih dokaza o tome, ali nažalost nema dokaza o tome.

Qijianglong,

Daleko veći problem o ideji da su dinosauri poslužili kao model za zmajeve jeste činjenica što je to veoma lokalno, kinesko, rešenje globalne zagonetke. Sve i da pretpostavimo da je kineski zmaj tako nastao, a čak ni za tu tvrdnju nemamo dokaza, to nam ne objašnjava postojanje zmajeva u kulturi mnogih drugih ranih civilizacija.

Drugi istraživači koji su se bavili zagonetkom nastanka zmajeva su mišljenja da je zmaj svetske mitologije potekao iz susreta pračoveka sa stvarnim stvorenjima. Na primer, u šiblju indonežanskih ostrva možete naći guštera po imenu Komodo zmaj, sposoban da pobedi mnogo veća stvorenja kao što su divlje svinje, majmuni pa čak i čoveka. Tu je i porodica džinovskih zmija, kao i Nilski krokodil. Ova stvorenja su na planeti Zemlji duže od čoveka i susreti pračoveka, koji je daleko manji od čoveka danas, sa ovim čudovištima bi bez sumnje bili traumatični.

Međutim, kao i sa idejom o kineskim fosilima, hipoteza da je zmaj nastao kao posledica susreta čoveka sa raznim životinjama je fundamentalno pogrešna jer je zmaj univerzalan dok je većina ovih životinja gotovo endemski lokalizovana. Komodo zmaj je prisutan samo na indonežanskim ostrvima, Nilski krokodil kao što mu i samo ime kaže, možete naći u dolini reke Nil a džinovske zmije su uglavnom stanovnici velikih svetskih džungli. Shodno tome, ova stvorenja koja obitavaju u izolovanim delovima sveta nisu mogla kompletno izgraditi sliku nečega što je toliko univerzalno prisutno.

U svojoj knjizi „Instinkt za zmajeve“ antropolog Dejvid E. Džouns sa Univerziteta Centralne Floride je postavio izrazito interesantnu, ali suštinski neodrživu hipotezu o tome da zmaj zapravo predstavlja amalgam osnovnih karakteristika glavnih predatora pračoveka. Bazirajući svoju hipotezu na vervet majmunima koji poseduju zvučne signale namenjeni odbrani od predatora: leoparda, zmije i orla Džouns tvrdi da ukoliko spojite slike tri predatora, ukazaće vam se zmaj. Njegova ideja je da su ova tri zvučna signala objedinjena u umovima primata u mentalnu sliku stvorenja sa karakteristikama sisara, reptila i ptice. Džouns se tu ne zadržava već ide i dalje u objašnjavanju svoje hipoteze o tome kako su ljudi nasledili ovu mentalnu sliku od zajedničkog pretka za sve primate. Ignorišući mnoge od karakteristika zmajeva širom sveta, Džounsova hipoteza je suštinski lamarkijanska interpretacija istorije zmajeva.

Jedan od najpoznatijih mitologa Džozef Kempbel je, prateći razmišljanja Karla Junga o kolektivnoj nesvesnosti, kao najdubljem delu naše psihe koja predstavlja duhovnu riznicu nasleđenog iskustva naših predaka, pretpostavio da je zmaj možda jedna od tih osnovnih slika koje ljudi prepoznaju a da ništa o njima ne znaju.

Najjednostavnije rešenje je, prema pravilu, i najtačnije. Sasvim je moguće da je zmaj nastao translatorno iz Kine, prenoseći se i transformišući se u različitim delovima sveta. Međutim, ovakvo gledanje na stvari ima smisla za modernog čoveka kojem je najudaljenija tačka na svetu udaljena možda 20 sati leta avionom, da ne govorimo o kompjuterskoj povezanosti raznih krajeva sveta. Takav pristup možemo zaboraviti za pračoveka koji je bio ograničen u svojim migracijama. Stoga ideja o kulturnoj razmeni i migraciji mita o zmajevima iz Kine širom sveta, iako najjednostavnija, ima problema.

Koji god odgovor bio tačan, on suštinski izmiče arheolozima i istoričarima umetnosti. Zmaj jeste deo svetske kulturne baštine i njegova slika jeste neodvojivi deo naše imaginacije. Kako ga god zamišljali, sa svim varijacijama koje su različite kulture imale na istu sliku, zmaj je deo nas samih. Na način na koji nijedno drugo imaginarno stvorenje nije. I upravo zbog toga i jeste poseban.