Čarobnjačke mudrolije

Koliko košta ljubav prema fantastici?

Wizarding equipment

Prošle godine, pored opraštanja od Vesterosa, oprostili smo se i od losanđeleske grupe briljantnih naučnika predvođenih Šeldonom Kuperom i Lenardom Hofstaderom. Nakon dvanaest sezona, serija „Štreberi“ se završila, ostavivši neizbrisiv trag u kulturi druge decenije XXI veka. Svaka epizoda ove komedije nam je ponudila nov pogled na svet štrebera, njihovih društvenih i emotivnih problema, kao i na sve ono što jednog štrebera čini to što jeste. Od zaluđenosti novim izdanjem „Zvezdanih ratova“ i sati provedenih u prodavnici stripova do igara, filmova i serija koji su obeležili njihove živote. Sam pogled na stan dvojice glavnih likova nam govori o njihovoj ljubavi koju imaju prema fantastici. Ali kada se stvarno zagledate u police prepune stripova, suvenira i kostima iz raznih franšiza, nemoguće je osetiti duh američkog kapitalizma kojim diktira jedan pojam – konzumerizam.

Iako konzumerizam nije baš moderna tvorevina, uspon doživljava u SAD tokom šezdesetih a svoj vrhunac u godinama pre svetske ekonomske krize koja je zadala jak udar kapitalizmu 2009. godine. Popularizacija tržnih centara dovela je do novih socio-ekonomskih oblika ponašanja nazvanih „šoping“ koji je postao nešto više od obične kupovine. Moderni šoping je avantura, terapija, pa čak i društveni angažman koji ima za cilj ne samo puko nabavljanje stvari, već postaje način smirenja anksioznosti i hobi svih onih koji imaju nešto više novca nego što im je potrebno tog meseca. Upravo se u takvoj kulturi koja se na ruševinama istočnoevropskog komunizma iz Amerike prenela na celi svet, našla generacija milenijalaca koja je od konzumerizma napravila stil života.

Imajući sve to u vidu, bilo bi naivno očekivati da bi svet fantastike ostao netaknut. Međutim, ova društvena pojava je toliko pustila korenje da je gotovo nezamislivo stvoriti sliku ljubitelja fantastike koji nije potrošio pravo malo bogatstvo. Govorili o knjigama, stripovima, društvenim ili kompjuterskim igrama pa sve do štapića, prstenja, zastava i mačeva, fantastika je postala izuzetno skup hobi a poslednja božićna histerija u Americi kada je Dizni objavio da neće biti igračaka „bebi Jode“ nam zaista može posvedočiti o tome koliko smo zastranili.

Pitanje od milion dolara jeste da li fantastika zaista toliko košta. Svakako da je ovo individualno pitanje na koje svako od nas ima odgovor. Naravno da svako od nas zna koliko je spreman da odvoji za štapić iz Čarobnjačkog sveta, prsten iz „Gospodara prstenova“ ili pak svetlonosnu sablju Džedaja. Međutim, cene jesu univerzalne i one nam mogu reći koliko košta život modernog štrebera. Za potrebe ovog članka, konsultovali smo se sa Internet prezentacijama nekih knjižara, prodavnica igračaka i bioskopa kako ovde u Srbiji, tako i širom sveta.

Za većinu nas, fantastika počinje čitanjem romana iz žanra epske i naučne fantastike. Otac moderne fantastike je Dž.R. R. Tolkin, a „Gospodar prstenova“ se i danas smatra Biblijom epske fantastike. Trilogiju u Srbiji, u izdanju Publik Praktikuma, možete kupiti za 5000 dinara. Čarobnjački svet Harija Potera u kompletu od osam knjiga (sedam knjiga iz serijala o dečaku čarobnjaku + „Ukleto dete“) se, u izdanju Evro Book, može kupiti za oko 9500 dinara. Najpopularnija serija druge decenije XXI veka je povećala interesovanje za Martinovu „Pesmu leda i vatre“, koju u Laguni možete naći za oko 7000 dinara. Ljubitelji „Točka vremena“ bi morali potrošiti dobar deo prosečne srpske plate. Tomovi romana epske fantastike svakako nisu jeftini, iako postoji argument da knjige nikada nisu bile jeftinije nego danas. Sandersonovi, Eriksonovi, Aberkrombijevi, Rotfusovi romani se prodaju od 1000 pa do 3000 dinara po romanu (ukoliko je roman podeljen na dva dela). Naučna fantastika je nešto jeftinija, jer ređe nailazite na tomove kao u epskoj fantastici. Naravno, članska karta biblioteka je jeftinija. Laguna i Vulkan imaju svoje klubove čitalaca koji imaju popuste na kupovinu knjiga. Naravno, tu je uvek pozajmljivanje knjiga i drugi načini jeftinijeg uživanja u delima koje volimo. Međutim, ako se upustite u kupovinu i stvaranje sopstvene biblioteke, spremite se na, ne tako mali, trošak.

Daleko opasnije po džep modernih konzumenata su reizdanja romana, popularizacija ilustrovanih izdanja (koje uglavnom koštaju po 2,3 puta više od običnih), kao i štampanje propratnih knjiga (2015. godine, udovica Roberta Džordana, Herijet Mekdugal se našla na meti kritika zbog objavljivanja „Wheel of Time Companion Book“ za koju su neki smatrali da nema nikakvu korist sem da iskamči poneki dolar od ljubitelja Džordanovog sveta). Ova konstantna trka dovela je do nekih apsurda kao što je činjenica da je Kristofer Tolkin objavio u ime svog oca više nego pokojni autor za svoga života.

Pored književnosti, film je svakako ono što povezuje najviše ljubitelja fantastike. Cena bioskopskih karata u Srbiji su odavno tema za razgovor. Prosečan Amerikanac od svoje prosečne mesečne plate može kupiti otprilike 435 bioskopskih karata. Prosečan Srbin od svoje prosečne mesečne plate može kupiti oko 140 bioskopskih karata. Ovo nam samo dokazuje da cena bioskopa nije ista u razvijenom svetu i kod nas što dodatno govori o opterećenosti džepa ljubitelja fantastike koji ovih dana imaju, gotovo na mesečnom nivou, šta odgledati na velikom platnu. Svakako možemo čekati da nelegalne kopije ugledaju svetlo dana, ali imajući u vidu da je Internet „mračan i pun spojlera“, većina ljubitelja fantastike će platiti bioskopsku kartu i uživati u razgovoru o svojim omiljenim junacima.

Uživanje u knjigama ili filmovima teško da se može označiti kao konzumerizam, ali kao što svi dobro znamo, priča se tu ne završava. Iza bioskopskog platna ili stranica knjige koju ste pročitali krije se celi svet proizvoda isto tako bogat kao svetovi o kojima smo čitali ili koje smo gledali. Obožavate Tolkina i Džeksonovu trilogiju? Želeli biste da posedujete Sauronov prsten ili pak da zamahnete Narsilom? Još ukoliko želite da kupite originalni nakit od tima koji je radio na filmovima, spremite svoj teško zarađeni novac. Sauronov prsten od desetokaratnog zlata košta oko 600 dolara, Arvenina ogrlica 150 dolara, a replike mačeva iz filmova možete kupiti za cenu od 200 do 500 evra. Da, upravo toliko koštaju originalne replike iz Džeksonove trilogije. Jeftinije varijante se mogu naći, ali ukoliko želimo da poštujemo prava intelektualne svojine, onda će naša ljubav prema fantastici stvoriti crnu rupu u našem novčaniku.

Međutim, niko u ovom milenijumu nije na udaru kao ljubitelji serijala o dečaku čarobnjaku. Brend omiljenog nam hogvortskog učenika vredi nekih 14 milijardi dolara, a u to je uključeno sve što se pomisliti može. Pre svega, verujem da bi većina ljubitelja Hogvortsa želela da poseti tematski park Čarobnjački svet u Orlandu, Florida. Zamislite sebe na vratima ovog tematskog parka. Da biste zakoračili u čarobnjački svet, dakle samo da uđete u ovaj tematski park u Orlandu vam je potrebno tričavih 120 dolara. A kada uđete, prošetate se do Dijagon ulice, imaćete na šta da potrošte novac – od odevnih predmeta koji koštaju po nekoliko desetina dolara i ukrasa za jelku koji su oko dvadeset dolara, pa sve do svesaka, pera i mastila koji će vas koštati oko 100 dolara. Naravno, tu su i pisma, pečatnici, vosak… Sve u bojama i simbolima omiljenog sveta kako bi užitak bio potpun. Štapić kod Olivandera će Vas koštati 55 dolara. Ukoliko pak ogladnite, ne brinite se jer u Probušenom kotlu možete večerati, kod Florijana Forteskuja se zasladiti sladoledom, a u krčmama popiti krempivo ili vatroviski. Celokupno zadovoljstvo košta na stotine dolara, a  proračuni su da četvoročlanoj porodici je potrebno oko 400 do 700 dolara dnevno u Čarobnjačkom Svetu.

The Wizarding World of Harry Potter – Diagon Alley at Universal Studios Florida.

Popularnost određenih filmova i serija se najbolje može meriti količinom proizvoda koji se mogu prodati fanovima. Od odevnih predmeta, postera i replika iz filmova do svakodnevnih predmeta, pa čak i hrane, moderni marketing je u stalnoj potrazi za konzumentom. Zamislite sebe kako plaćate 20 dolara bocu obične vode i bočicu nekog napitka koji će „magijom“ učiniti da vaša voda promeni boju. Ili zamislite sebe kako kupujete penkalo od 200 dolara sa grbom omiljene Vam vesteroške kuće. Gde je zapravo granica? Šta je ljubav, a šta glupost? I ko je zapravo „nadležan“ da o tome sudi?

Neminovno je da se ne možemo takmičiti po primanjima sa konzumentima iz Amerike, ali takođe je neporecivo da su i naši tržni centri prepuni. Pre nekog vremena sam dobio ponudu da posetim jedan evropski grad i upoznam mog omiljenog pisca fantastike na dobrotvornoj večeri za njegove ljubitelje. Cena stolice je bila 5000 dolara, a autor bi svakom stolu posvetio po pola sata. Da skratim priču, nisam otišao. Ne zato što nisam imao šta da pitam autora, ne zato što je moja „ljubav“ prema datom opusu manja, već iz proste činjenice što nisam imao 5000 dolara. Tada, baš kao i danas, pitao sam se da li bih više voleo i cenio autora da sam imao hiljade dolara na svom računu. Možda suštinsko pitanje jeste koliko nas, kao ljubitelje fantastike, definiše naša spremnost da potrošimo novac.

Gotovo je neukusno razgovarati o ovome u zemlji u kojoj je prosečna plata stvarna koliko i jednorozi, a sama prosečna plata nedovoljna za životne potrebe. Međutim, spiskovi i slike kupljenih knjiga sa Lagunine Noći knjiga na Fejsbuku, fotografije prstenova, štapića, šolja i svega ostalog koji su postali deo interne komunikacije među ljubiteljima fantastike, tagovanje u Cinepleksu sa premijera blokbastera mi zapravo govore da smo i mi jako dobri u tom potrošačkom sportu. Međutim, problem konzumerizma nije u trošenju novca koliko u kreiranju svesti da materijalnim stvarima ocenjujemo ili vrednujemo nešto što je suštinski nematerijalno. I tu posebno figurira slika „Štrebera“ koji su postali moderni arhetip svih nas koji uživamo u fantastici. Ta slika, ta ideja je upravo oda društvu koje se zasniva na kupovini dobara i pronalaženju sreće u posedovanju stvari. Postoji li išta plitkoumnije i ograničenije od toga?

Svetska ekonomska kriza je zadala udar konzumerizmu 2009. godine. Međutim, mišljenja sam da pravi udarac konzumerizmu predstavljaju obični ljudi koji odbijaju da se igraju prema tuđim pravilima. Jedna moja prijateljica bi vam mogla odgovoriti na najopskurnija pitanja o Čarobnjačkom svetu, a da donedavno nije posedovala ni serijal. Upravo u tim ljudima nalazim nadu da će bezumnost kupovine jednom prestati. Zarad naše ljubavi prema fantastici. Zarad nas samih. I na kraju, zarad same planete Zemlje koju pustošimo hiperprodukcijom dobara koja nam ne trebaju. Jer suština cele ove priče je, kako reče Edvard Norton, da kupujemo stvari koje nam ne trebaju novcem koji nemamo kako bismo impresionirali ljude koje ne volimo.  A to zaista jeste tužno.

Pogledaj našu kul ponudu preko 140 proizvoda epske fantastike!

Zanimaju te ostale mudrolije našeg čarobnjaka? Izlistaj članke iz čarobnjačkih mudrolija

Da li ti je ovo bilo zanimljivo?

Klikni na zvezdicu da daš ocenu! 🙂

Prosečna ocena 0 / 5. Broj ocena: 0

Nema ocena za ovaj članak.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *