Čarobnjačke mudrolije

Fantastična istorija i poreklo Noći veštica

Svake godine, 31. oktobra, milioni dece širom sveta kreću u potragu za slatkišima, na taj način slaveći Noć veštica. Nešto stariji, pak, odeveni u svoje omiljene kostime, uz zabave proslavljaju praznik koji ima hiljadugodišnju tradiciju. Opštepriznato verovanje je da Noć veštica vuče korene iz keltske svetkovine Samajn, kojom se obeležavao kraj žetve. U hrišćanskoj kulturi, praznik je označavao veče pre Dana Svih Svetih, koje je u engleskom jeziku bilo poznato pod oblikom All Hallows Eve, a vremenom skraćeno u svoj sadašnji oblik, Halloween (Noć veštica).

Moderne tekovine su izmenile Noć veštica, posebno u SAD. Praznik tokom koga se dele slatkiši, dekorišu kuće zastrašujućim ukrasima i oblače kostimi je u originalu, imao drugačije značenje. Noć veštica je označavala veče kada je veo između svetova živih i mrtvih najtanji. To je bilo veče kada su ljudi mogli komunicirati sa duhovima. Ono što danas smatramo dečijom svetkovinom je nekada bio praznik izuzetno važne spiritualne i religijske simbolike.

Drevna istorija praznika

Kao što je već rečeno, koreni Noći veštica su u paganskoj svetkovini Samajnu. Kelti su živeli pre 2000 godina na području današnje Irske, Ujedinjenog kraljevstva i severne Francuske, a Novu godinu su slavili 1. novembra. Taj dan je označavao kraj leta i žetve i početak zime. Zima, hladna i mračna, uvek je bila asocijacija na smrt. Kelti su verovali da tokom večeri pre Nove godine, mrtvi prelaze u svet živih i hodaju među nama, praveći štetu i uništavajući žetvu. Pored toga, verovalo se da prisustvo duhova omogućava Druidima bolje vizije o budućnosti.

Samajn

Druidi su proslavljali Samajn tako što su palili velike logorske vatre na kojima su ljudi žrtvovali deo žetve, stoke ili ulova keltskim božanstvima. Tokom slavlja, uobičajeno je bilo da Kelti nose kostime koji su bili napravljeni od životinjskih krzna i koža, kao i ostalih delova tela, poput rogova i lobanja. Na kraju svetkovine bi ponovo upalili svoja ognjišta iz žara svete logorske vatre kako bi zaštitili svoje domove tokom nadolazeće zime.

Feralije i Dan posvećen boginji Pomoni

Do sredine prvog veka nove ere, Rimsko Carstvo je osvojilo većinu keltske teritorije. Tokom narednih 400 godina, koliko su vladali ovim zemljama, dve svetkovine rimskog porekla su se pomešale sa tradicionalnim keltskim slavljem Samajna. Prva od njih je bila svetkovina pod imenom Feralija, dan kada su Rimljani tradicionalno proslavljali prelazak umrlih u zagrobni svet, a koji se proslavljao krajem oktobra. Druga je bila dan posvećen boginji Pomoni, rimskoj boginji voća i drveća. Pomonin simbol je bila jabuka, što objašnjava tradiciju „lova na jabuke“ koje plivaju u buretu a koje ljudi zubima pokušavaju da izvade iz bureta, a što je postala jedna od omiljenih igara za decu tokom Noći veštica.

 

Hrišćanska tradicija

Kulturnom aproprijacijom Paneona u Rimu, 13. maja 609. godine, Papa Bonifacije IV je posvetio hram Mučenicima i ustanovljen je Dan Svih Mučenika u zapadnom hrišćanstvu. Papa Grgur III je pomerio datum održavanja praznika, sa 13. maja na 1. novembar i prozvao ga Danom Svih Svetih.

Dan Svih Svetih

Do IX veka, hrišćanstvo se proširilo na keltske zemlje. Hrišćanski običaji su polako zamenjivali ili se stapali sa keltskim običajima. Široko rasprostranjeno uverenje je da je Crkva pokušavala da zameni keltsku svetkovinu posvećenu mrtvima sa odgovarajućim crkvenim praznikom.

Praznik „All Souls’ Day“ je slavljen slično kao i Samajn sa logorskim vatrama i kostimiranim paradama. Hrišćanstvo je svakako promenilo ikonografiju, pa su kostimi oslikavali svece, anđele i demone. Polako, Samajn se gubio, a ustanovljen je novi naziv „All Hallows Eve“ koji će kasnije postati „Halloween“, tj. Noć veštica.

Interesantno je primetiti da ono što u srpskom jeziku nazivamo „Noć veštica“ se ne može identifikovati sa „Halloween“. Ovaj nesrećni prevod je nastao 1978. godine, kada je kultni film Džona Karpentera „Halloween“ preveden kao „Noć veštica“ u socijalističkoj Jugoslaviji. Praznik koji bi zaista odgovorao nazivu „Noć veštica“ svakako je Valpurgijska noć, koja se slavi u noći između 30. aprila i 1. maja a koja se u germanskom folkloru zaista prevodi kao „Noć veštica“ po verovanju da je to noć kada se veštice sastaju na Brokenu, najvišem vrhu planine Harc, između reka Vezer i Laba.

Amerikanizacija praznika

U osvit kolonijalizacije Amerike, različiti evropski narodi i američki starosedeoci su, mešajući sopstvene kulture, stvorili američku verziju Noći veštica. Prve svetkovine su uključivale zabave i predstave kojima su ljudi slavili žetvu. Ove svetkovine su u početku bile retke među verujućim narodom kolonijalne Nove Engleske, zbog rigidnih protestantskih uverenja. Noć veštica, kao praznik, se više slavio u Merilendu i južnim kolonijama. Komšije bi pričale prile o mrtvima što se kasnije razvilo u priče o duhovima i nevaljalstvima svih vrsta.

Žurka tokom Noći veštica

Tokom druge polovine XIX veka, Amerika je postala dom novom talasu evropskih imigranata, među kojima su bili i milioni Iraca, koji su popularizovali slavljenje Noći veštica. Praznik je polako gubio svoju religioznu simboliku i postajao sekularni praznik. Tako je i nastala praksa „trick-or-treating“ (slob. prevod „smicalica ili poslastica“) u kojoj deca ovim usklikom traže od komšija slatkiše. Na prelazu iz XIX u XX vek, zabave za Noć veštica su postajale komšijsko druženje i fokus je bio na igrama, kostimima i hrani.

Tokom XX veka, proslave Noći veštica su se promenile i sa trgova preselile u domove. Dekorisanje kuća za Noć veštica je dobilo ekspanziju tokom pedesetih godina prošlog veka, a komercijalizacija Noći veštica je dovela do toga da Noć veštica postane, nakon Božića, najkomercijalniji praznik. Smatra se da Amerikanci potroše oko 6 milijardi dolara za Noć veštica.

Od svojih početaka do danas, Noć veštica zauzima veoma bitno mesto u kulturi zapadne civilizacije. Njegova spiritualna simbolika se možda izgubila pod obiljem slatkiša i ukrasa za kuću ali ljudska fascinacija zagrobnim životom nikada nije prestala. Stoga, u iščekivanju još jedne Noći veštica, lepo je podsetiti se istorije jednog od najfascinantnijih praznika.

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *